Prof. dr Olga Ravasi je danas visoko pozicionirana u veoma odgovornoj društvenoj delatnosti u Americi, ona pripada najvišem intelektualnom, akademskom establišmentu srpske dijaspore.
Osnovala je Srpsko-američku glasačku alijansu “Sava”, prvu organizaciju tog tipa u istoriji srpske dijaspore, sa ciljem da se kao zajednica građanski uključi u američki politički proces, što bi imalo uticaja na politiku Sjedinjenih Država prema Srbiji i Republici Srpskoj.
Balerina po svom mladalačkom opredeljenju i umetnička duša, što je i porodično nasleđe, Olga Ravasi se opredelila za međunarodne odnose. Doktorirala je na temu američka spoljna politika na Balkanu sa posebnim osvrtom na problem Kosova i Metohije. Bivši je profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu, a sada živi i radi na Floridi.
Srbi u Americi je znaju i kao ćerku velikog srpskog patriote Milorada Ravasija, osnivača i vlasnika Srpskog Radio Čikaga, izuzetno popularne radio stanice među ljudima sa ovih naših prostora ne samo u najvećem gradu države Ilinois i trećem po veličini u SAD-u, već na čitavom američkom kontinentu.
Taj zadivljujući spoj umetničke duše, univerzitetskog znanja i afiniteta prema problemima savremenog sveta, od Olge Ravasi su stvorili samouverenu i kompletnu ličnost, spremnu da javno govori o svim izazovima turbulentnog vremena u kojima ceo svet živi.
Od 2015. ona je izaslanik i specijalni savetnik za Balkan i međunarodne odnose i bezbednost generalnog sekretara InterPort policije, značajne američke i internacionalne organizacije koja se bavi terorizmom i transnacionalnim kriminalom.
A koliko je ova akademski potkovana i izuzetno energična žena istrajna i uspešna u borbi za što veći ugled srpske zajednice u američkom društvu, potvrđuje i priznanje koje je, u januaru 2022. godine, uručio ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, uglednim članovima srpsko-američke zajednice Olgi Ravasi i Davidu Vujiću, živoj legendi i jednom od sedam sjajnih srpskih stručnjaka koji su doprineli svetski poznatom uspehu misije Apolo11, koji “vredno rade na izgradnji novih mostova između naroda Srbije i SAD i slikanju šarenije slike Srbije u Sjedinjenim Državama”.
Kako Olga potiče iz ugledne srpske porodice koja je posle Beograda sreću potražila u Americi, poznajući dobro političke prilike u dijaspori i održavajući veze sa uticajnim političarima u SAD, Olgi nije trebalo mnogo da odgovori na insistiranje njene drugarice Pamele Kolins i pokrene kampanju “Srbi za Trampa”, u kojoj će Srbi zvanično podržati Donalda Trampa uoči predsedničkih izbora u SAD 2020. godine.
Zahvaljujući i ovoj kampanji, naši ljudi u Americi su u najvećem broju slučajeva prorepublikanski opredeljeni i dali su svoj glas Trampu. Timovi za rad na terenu u predizbornoj kampanji “Srbi za Trampa”, bili su sastavljeni od nekoliko hiljada ljudi, od Kalifornije do NJujorka i od Čikaga do Majamija. Tramp je na neregularnim izborima izgubio predsedničku trku od DŽo Bajdena.
Srpkinja i bivša profesorka političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu, Olga Ravasi zvanično se uključila i u ovogodišnju predizbornu kampanju, sa idejom vodiljom da Donald Tramp, koji je obavljao dužnost 45. predsednika SAD od 2017. do 2021. godine, postane kandidat Republikanske stranke i ponovo bude izabran na predsedničku funkciju.
Vrlo je angažovana u timu sa Ričardom Grenelom, američkim političarom i diplomatom koji je bio specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine od 2019. do 2021. godine. Po njenom svedočenju, Srbi su za vreme Trampove administracije imali direktnu komunikaciju preko ambasadora Grenela sa Belom kućom…
Naša redakcija je uradila intervju sa ovom izuzetnom ženom.
Gospođo Ravasi, kao profesor političkih nauka i već iskusni u politici, kako ocenjujete današnju situaciju u SAD, kakvo je raspoloženje Amerikanaca uoči predsedničkih izbora, da li veće šanse daju aktuelnom predsedniku Bajdenu ili Donaldu Trampu?
Obzirom da smo već duboko zašli u kampanju, situacija je ekstremno polarizovana jer da su medijske i sve druge manipulacije čine svoje, te je vrlo teško da će dva, sada poprilično dijametralno suprotna ideološka tabora na bilo koji način pronaći neku dodirnu tačku i minimalni zajednički imenitelj oko kog bi se složile. Izvesno je da Demokrate nemaju baš nekog kandidata kog bi isturile napred, i zamenile sada već potpuno kognitivno nesposobnog Predsednika Bajdena. Svi indikatori govore u prilog tome da Predsednik Tramp ubedljivo vodi, posebno u ključnim državama koje odlučuju trku, ali su Demokrate usavršile sistem manipulacije, i biće vrlo upitno kako će se izborni proces odvijati. Naravno u određenim kuloarima se pominje i činjenica da do izbora neće ni doći, i postoje određeni scenariji za izazivanje krize koja bi to sprečila. Svakako Predsednik Tramp dominira, ali je upitno šta je močvarna globalistička elita spremna da učini kako bi opet zaustavila Trampovu pobedu.
Mišljenje je da su Srbi, po tradiciji i kulturi, bliži “tradicionalnim vrednostima” za koje se Tramp zalaže, i sa njim dele i načela poput očuvanja porodice i verskih sloboda. Da li ćete, kao čelnik Srpsko-američke glasačke alijanse “Sava”, uspeti da motivišete Amerikance srpskog porekla da se angažuju u reizboru 47. predsednika?
Oko 80% srpskog rasejanja u Americi se svrstava u konzervativni politički ešalon, što je samo po sebi prirodna alijansa obzirom na zajedničku istoriju dva naroda. Mi nastavljamo kontinuitet kampanje Srbi za Trampa, i zvanično krećemo u izborni proces sa objavom velikog skupa u Milvokiju na kom ću našoj zajednici predstaviti ciljeve kampanje. Učestvovaće Ambasador Ričard Grenel, Senator Ron DŽonson, nekoliko kongresmena, medijskih ličnosti i zvaničnici iz bliskih krugova Predsednika Trampa.
Iz kampanje u kampanju se naš uticaj širi, i naše biracko telo je sve brojnije. Srpsko rasejanje razume vrlo dobro značaj ovog trenutka, i dolazećih izbora, kako za Ameriku tako i za ceo svet. SAVA PAK se po pravilu uključuje u izborni proces tek nakon preliminarnih izbora, i pred nama je vrlo aktivna i po svemu sudeći dosta burna izborna godina.
Da li je Donald Tramp ubedljiv favorit za nominaciju Republikanske stranke, da kao njihov kandidat izađe na novi megdan aktuelnom šefu države DŽozefu Bajdenu iz Demokratske stranke, na izborima 5. novembra? Reklo bi se da mu je put otvoren, pošto je guverner Floride Ron DeSantis odustao od dalje trke i podržao Trampa, kome je sada jedini konkurent u stranci bivša američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli…
Predsednik Tramp je neprikosnoven favorit i niko tu ne može da mu parira. Svi protivnici su odustali, a i Niki Hejli nema nikakvu šansu, samo što je ona projekat duboke države, i “takmiči” se za mesto u vojno industrijskom kompleksu kako bi sabotirala izbore i Predsednika Trampa. To je njena jedina uloga jer nema nikakav mogući put do pobede obzirom da je izgubila sve preliminarne izbore do sada održane u saveznim drzavama. Po svim zavaničnim statistikama Predsednik Tramp pobeđuje Bajdena u svim ključnim saveznim državama, ako izbori budu fer – a to je najveće pitanje jer se izborni zakon od 2020 ni u jednoj državi nije promenio.
Može li Trampova kandidaturu biti osporena zbog četiri optužnice koje su protiv njega podigle američke vlasti u 2023. godini, šta ako u nekom od tih procesa bude osuđen pre izbora?
Podsetićemo, dve optužnice se odnose na Trampov pokušaj da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, a američki sud je presudio da Donald Tramp nema predsednički imunitet i može da mu bude suđeno po optužbama za “zaveru za poništavanje izbora”, u trećem procesu je optužen za prikrivanje isplate novca porno zvezdi u zamenu za njeno ćutanje, a u četvrtom da je po isteku predsedničkog mandata nezakonito držao poverljiva dokumenta na svom imanju…
Iole razumnom i racionalnom pojedincu su vrlo očigledni razlozi svega ovoga, a to je lov na veštice i institucionalni progon u narodu popularnog političkog protivnika, koji je pretnja statusu kvo, močvarnoj koruptivnoj globalističkoj eliti, i njihovoj apsolutnoj kontroli tokova novca, ratnog plena i svetskih resursa. Sudski procesi, medijski napadi i svi drugi mehanizmi upereni protiv Donalda Trampa su vrsta političke eliminacije i atentata narativom, za sada…. Ako to ne uspe, plasim se da su namerili da učine i ono najgore a to je fizička eliminacija.
Kakva je to američka demokratija, kad Vrhovni sud mora da odluči može li Tramp da se kandiduje za predsednika, pošto su savezne države Kolorado i Mejn uklonile Trampa sa glasačkih listića pozivajući se na 14. amandman Ustava SAD, što se do sada vrlo retko koristilo?
Pored država koje pominjete, sada je i presudom sudije-aktiviste u Ilinoisu Predsednik Tramp uklonjen sa glasačkog listića i Vrhovni Sud će morati da se oglasi. Na žalost reč “demokratija” je samo otrcana fraza i floskula koja je poslužila kako bi se pre svega sprovela doktrina imperijalne sile kroz vojno industrijski komples na globalnom planu, a na unutrašnjem suštinski zaštitile institucije i nevladine organizacije koje su stavljene u direktnu službu močvarne političke elite i koriste se kao oružje protiv političkih protivnika. Takvim potezom totalnog institucionlanog uzurpiranja pod velom takozvane “demokratije” se transformiše značenje samog demokratskog procesa, jer pod ovakvom novonastalom definicijom, legitimno opoziciono političko delovanje je deklarisano kao narušavanje demokratije i samim tim zakonski kažnjivo. To je sfera delovanja u banana republikama, ali Amerika i ceo Zapadni sistem sada tako funkcionise.
Nije li očigledan znak da se “duboka država” plaši povratka Trampa u Belu kuću, čim su Donald Tramp, njegova porodica i njegova kompanija kažnjeni sa skoro 355 miliona dolara za “građansku prevaru u Njujorku”?
Naravno da je očigledno, i pokušaj finasijskog ruiniranja je takođe samo još jedan mehanizam kojim pokušavaju da eliminišu verovatno najpopularnije američkog predsednika ikada.
Šta se dešava na granici Teksasa i Meksika i da li je moguća eskalacija sukoba republikanskih vlasti Teksasa i aktuelne američke administracije povodom pitanja ilegalne imigracije?
Otvorena migrantska invazija na našoj juznoj granici koja se sprovodi pod direktnim nadzorom Bajdenove administracije je tinjajući problem koji može biti okidač masovnog konflikta, pa čak i civilnog rata. Migrantska kriza i u Evropi a i u Americi je dugoročna globalistička strategija koja je vrlo dobro organizovana i finasirana, te se nesmetano sprovodi kroz uzurpirane institucije koje ne služe sopstvenim građanima, već nezajažljivim imperijalnim nastojanjima za demografskim promenama, zamenom populacije, jeftinom porobljenom random snagom, dugoročnim biračkim telom kojim se lako manipuliše, a i ako zatreba, vojnim topovskim mesom koje će biti nahuškano protiv domaće populacije. Kada se za to stvore uslovi, obzirom da ove migracije niti su organske niti spontane, biće iskorišžene za totalni i rekla bih finalni društveni slom.
Svet strahuje od tektonskih poremećaja koji se očekuju u 2024. godini. Da li bi pobeda Trampa na izborima uticala na relaksiranje tih odnosa? Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio “da bi voleo da se Donald Tramp vrati u Belu kuću i doprinese postizanju mira u istočnoj Evropi”. Koliko bi Trampov uticaj na Putina mogao da pomogne da se nađe rešenje za rat u Ukrajini?
Predsenik Tramp je nagovestio da bi on bio u stanju da taj rat zaustavi za 24 sata. NJegova pobeda bi svakako uspostavila ponovni mir, mnogo bolje diplomatske relacije za zemljama sveta, posebno u kriznim područijima, i definitivno bi bila konstruktivnija relacija sa Rusijom i Predsednikom Putinom. Deo Trampove kampanje je upravo bolja saradnja sa Rusijom što on smatra vrlo bitnom stavkom, dok ratni jastrebovi upravo rade na totalnoj devastaciji tih odnosa. Svet bi po svoj prilici odahnuo. Kada Predsednik Tramp pobedi na predstojećim izborima a sve su indicije da hoće, najznačajniji potez koji mora napraviti je totalna demontaža nevladinih organizacija, državnih agencija, i bezbednosnih i obaveštajnih službi koje otvoreno ratuju i protiv njega i protiv američkog naroda.
(IN4S)
