11.9 C
Podgorica
24.02.2024.

Rublja na najnižem nivou od prvih dana rata

Ruska rublja pala je danas na najnižu vrijednost od prvih nedjelja rata u Ukrajini dok Moskva povećava izdatke za vojsku, a zapadne sankcije opterećuju njen izvoz energije.

Dolar je vrijedio jutros 101 rublju, pa se nastavlja pad vrijednosti ruske valute od više od 25 odsto u odnosu na početak godine.

Ovo je najniža vrijednost rublje za bezmalo 17 mjeseci.

Ekonomski savjetnik predsjednika Vladimira Putina, Maksim Oreškin, danas je u autorskom tekstu za državnu novinsku agenciju Tass za slabu rublju okrivio “labavu monetarnu politiku”.

Oreškin je iznio tvrdnju da je jaka rublja u interesu ruske ekonomije, a da slaba valuta “komplikuje ekonomsko restrukturiranje i negativno utiče na stvarne prihode ljudi”.

Po njegovim riječima, ruska centralna banka ima “sve neophodne alate” da stabilizuje kurs, te će do normalizacije doći očekuje normalizaciju.

Ruska centralna banka se pridržava promjenljivog kursa jer “omogućava privredi da se efikasno prilagodi promjenljivim spoljnim uslovima”, rekao je novinarima prošlog petka zamjenik guvernera te banke Aleksej Zabotkin.

Analitičari kažu da je slabljenje rublje podstaknuto povećanom potrošnjom u vojne svrhe što dovodi do rasta uvoza, kao i padom izvoza, posebno nafte i prirodnog gasa.

Kad je uvoza više, a izvoza manje, dolazi do smanjenja trgovinskog suficita, što obično opterećuje valutu neke zemlje.

Ruska privreda sada funkcionše “na različitim vrstama državnih narudžbina u vezi sa ratom, kao što su tekstilna preduzeće, farmaceutski proizvodi i prehrambena industrija”, rekla je Aleksandra Prokopenko, iz Centra Karnegi Rusija Evroazija, bivša zvaničnica ruske centralne banke.

Okretanje celokupne ekonomije na ratnu osnovu ne samo da povećava uvoz, već povećava i izglede za pogoršanje inflacije, rekla je Prokopenko.

Da bi smanjila takvu mogućnost, centralna banka je prošle nedelje saopštila da do kraja godine neće kupovati devize na domaćem tržištu.

Centralna banka je jula povećala svoje ključne kamatne stope za krupnih jedan odsto, rekavši da se očekuje da će inflacija nastaviti da raste i da pad rublje povećava rizik. Zabotkin je nagovijestio da bi osnovna kamata – sada 8,5 odsto, mogla biti ponovo povećana 15. septembra.

Zabotkin je u petak rekao da su međunarodne sankcije prekinule značajnu količinu uvoza u Rusiju što je doprinijelo padu rublje, ali je odbacio spekulacije da je za to krivo i bjekstvo kapitala iz Rusije.

- Oglasi-spot_imgspot_img
Poslednje vijesti
- Oglasi-spot_img
POVEZANE VIJESTI
- Oglasi-spot_img

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime