Da li znamo koliko je pisati dnevnik dobar učinak?
Ukoliko mislite da to pripada djetinjstvu, a ne odraslom dobu, pročitajte zašto biste ipak mogli da razmislite o tome da se vratite toj „dječjoj“ navici, piše Progresologija.
Kada zabeilježimo važne trenutke, događaje, situacije…u svom životu, možemo da:
* pratimo svoj napredak i svoje uspjehe, a naročito one male koji su važni, a mi ih često ili previdimo ili brzo zaboravimo;
* bolje sagledamo šta možemo da popravimo – naročito ako se vratimo unazad pa nam sine šta smo mogli drugačije, bolje, brže…
* racionalnije analiziramo probleme jer misli su nam malo sporije kada pišemo, dublje se u njih unesemo, malo duže se na njima zadržimo, pa lakše vidimo detalje koji mogu biti veoma važni, a dajemo sebi i malo vremena da posložimo činjenice i ne reagujemo ishitreno;
* lakše odvojimo bitne stvari od nebitnih – ono nebitno se vjerovatno neće ni naći u dnevniku;
* zabilježimo lijepe trenutke – isto kao i uspjesi, neki lijepi trenuci nam brzo izblijede ili ih pregaze neke druge situacije pa nam se čini da nam se ništa lijepo ne dešava, a najčešće nije tako.
Ako vam se i dalje po glavi vrzmaju misli da je pisanje dnevnika za klince, da za to treba vrijeme, da ne biste znali šta da pišete…zaustavite se i samo dajte sebi šansu.
Probajte, možda se prijatno iznenadite, a ništa vas ne košta, zaključuje Progresologija.
