Evropska unija želi da kroz nove mehanizme zaštiti proces proširenja i spriječi situaciju u kojoj bi buduće članice nakon ulaska počele da odstupaju od evropskih standarda, ocijenio je Predrag Kalezić, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije, gostujući u emisiji „Klub Aplus“ na Aplus televiziji.
On je rekao da predloženi mehanizmi mogu djelovati u više faza – od finansija i tržišta, preko perioda između završetka pregovora i članstva, pa sve do godina nakon ulaska u EU.
Kalezić je, komentarišući poruke Evropske komisije o budućem proširenju Evropske unije, istakao da je za Crnu Goru posebno značajno to što EU proširenje posmatra kao geopolitički izazov i potrebu.
„Evropska unija i njena administracija izjavile su da im je prijeko potrebno ovo proširenje, u smislu geopolitičkog izazova. Jako je važno nama, kakvi god da smo mi, da ipak naši evropski prijatelji žele nas u svoje okrilje“, rekao je Kalezić.
Tri nivoa zaštitnih mehanizama
Govoreći o mehanizmima koji bi mogli da budu uvedeni za buduće članice, Kalezić je naveo da, prema njegovom tumačenju dokumenta, postoje tri nivoa zaštite.
Prvi bi se odnosio na oblasti finansija, tržišta, pravosuđa i policije, odnosno na konkretne sektorske politike Evropske unije.
„Prvi zaštitni mehanizam je okvir koji će djelovati u sferi finansija, tržišta, pravosuđa i policije. To je mehanizam koji se odnosi na te politike, na konkretne sektorske politike Evropske unije“, objasnio je Kalezić.
Drugi nivo odnosio bi se na period nakon završetka pregovora, a prije formalnog ulaska u Evropsku uniju. U tom periodu bi se, prema njegovom tumačenju, pratilo da li država nastavlja da sprovodi reforme i ispunjava obaveze koje je preuzela tokom pregovaračkog procesa.
„Drugi sloj mehanizama je mehanizam koji će reagovati u slučaju kada se završi proces pregovaranja, do samog dana ulaska u Evropsku uniju, da eventualno naši međunarodni partneri vide da li mi i nakon zatvaranja svih poglavlja nastavljamo dalje u reformama“, rekao je Kalezić.
On je dodao da bi se u tom periodu reagovalo ukoliko se utvrdi nazadovanje u sprovođenju reformi.
Kontrola i nakon ulaska u EU
Treći nivo mehanizma Kalezić smatra najradikalnijim, jer bi, kako je naveo, kontrola mogla da se nastavi i nakon formalnog ulaska države u Evropsku uniju.
„Prave reforme, po mom sudu, počinju kad mi postanemo članica Evropske unije i mi se kao takvi obavezujemo da ćemo poštovati ključna načela Evropske unije, vezano za demokratiju, ljudska prava, pravosuđe i same vrijednosti Evropske unije“, rekao je.
Prema njegovom tumačenju, praćenje sprovođenja tih standarda moglo bi trajati i 10 do 15 godina nakon ulaska u EU.
Kalezić smatra da je cilj takvog sistema da se spriječi ponavljanje situacija u kojima su pojedine članice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, došle u sukob sa evropskim institucijama oko poštovanja zajedničkih pravila i vrijednosti.
„Mislim da je njima, prije svega, cilj da se ne dozvoli da im se desi nova Mađarska i nova Slovačka. Vi znate šta su radili Fico i Orban čitavo vrijeme kada je u pitanju Evropska unija“, rekao je Kalezić.
„Trojanski konj“ prije svega se odnosi na Ukrajinu i Moldaviju
Govoreći o budućem proširenju, Kalezić je ocijenio da se dio novih mehanizama posebno može posmatrati u kontekstu Ukrajine i Moldavije, čiji je evropski put, kako je naveo, značajno udaljeniji od crnogorskog.
„Mislim da se to prije svega odnosi na Moldaviju i Ukrajinu. Ali, po meni, mnogo prije, mislim da se odnosi na sve, iz prostog razloga što će Crna Gora prva od svih tih zemalja dobiti članstvo, a članstvo Ukrajine i Moldavije je daleko“, kazao je.
Dodao je da će, dok se budu sprovodile predložene promjene, Crna Gora već biti u završnoj fazi svog evropskog puta.
Bilateralna pitanja ne bi trebalo da blokiraju proširenje
Kalezić je posebno izdvojio dio koji se odnosi na bilateralne sporove država kandidata sa postojećim članicama EU.
Prema njegovom tumačenju, Crna Gora bi se dobrovoljno obavezala da bilateralna pitanja neće koristiti za opstrukciju procesa proširenja, dok bi istovremeno i postojeće članice trebalo da ih ne unose u proces pristupanja novih država.
„Crna Gora će se obavezati, ali dobrovoljno, svojom voljom, da neće bilateralna pitanja koristiti da se vrši opstrukcija ulaska novih članova, odnosno da neće svoja bilateralna pitanja sa drugim zemljama unositi u proces proširenja“, rekao je Kalezić.
On je podsjetio na ranije slučajeve u kojima su bilateralni sporovi uticali na evropske integracije država kandidata, navodeći odnose Slovenije i Hrvatske, Hrvatske i Crne Gore, kao i spor Bugarske i Sjeverne Makedonije.
Evropsko javno tužilaštvo nakon članstva
Kao posebno važan detalj, Kalezić je izdvojio pitanje obaveza koje bi Crna Gora imala nakon ulaska u Evropsku uniju, uključujući i integraciju u evropske mehanizme za zaštitu finansijskih interesa EU.
„Meni je ovo, recimo, vrlo važna finesa, a to je da kad Crna Gora, Bože zdravlja, jednog dana uđe u članstvo, iz tog trenutka, kao i sve članice i svi novopridošli, mora da uđe u sistem evropskog javnog tužilaštva“, rekao je Kalezić.
