29.6 C
Podgorica
18.06.2024.

Izbori za Evropski parlament: Jačanje desnice – ko je kako glasao po državama

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni noćas u Briselu.

Prema preliminarnim rezultatima, predstavljenim u Evropskom parlamentu, EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom tijelu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umjerene ljevice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 189 od 720 poslanika, a na drugom mjestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 135 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.

Treće mjesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 83 mandata, a slijede dvije krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 72 i Identitet i demokratija sa 58 poslanika.

Ako preliminarni rezultati budu kao konačni, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Ljevica 35.

U novom sazivu će biti i 95 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 45 dosadašnjih poslanika i 50 novoizabranih, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Njemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Rezultati po državama

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za EP u Francuskoj i Austriji, dok je u Njemačkoj i Holandiji zauzela drugo mjesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.

U Evropskom parlamentu objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.

Na drugom mjestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsjednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Ljevičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Kada je riječ o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske, 30 će imati krajnje desna grupa Identitet i demokratija, 14 liberalna grupa Obnovimo Evropu, a 13 Progresivna alijansa socijalista i demokrata.

Ljevica će imati osam poslanika, Evropska narodna partija (EPP) šest, a zelene i regionalne partije i stranke umjerene ljevice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) pet. Pet poslanika će imati i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR).

Posle ubjedljive pobjede partije Marin Le Pen, Makron je neočekivano raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.

U Njemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) – 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Njemačku (AfD) 16,5 odsto.

Na trećem mjestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mjesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Ljevica na sedmom mjestu, sa 2,8 odsto.

Makron raspisao vanredne izbore zbog uspjeha desnice na izborima za EP

Od 96 mjesta Nemačke u EP, Evropska narodna partija (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Ljevica četiri.

Njemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mjesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.

Prvo mjesto u Italiji zauzela je desničarska stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, sa 27,7 odsto, druga je socijaldemokratska Demokratska stranka sa 23,7 odsto, a treći populistički Pokret pet zvjezdica sa 11,1 odsto. Konzervativci imaju 10,5 odsto, a krajnje desna Liga Matea Salvinija 8,0 odsto.

Italija daje 76 poslanika EP, od kojih će 23 pripasti grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR), a 19 socijaldemokratama. Deset poslanika dobila je EPP, sedam Identitet i demokratija, po tri liberali i zeleni, dok 11 ne pripada ni jednoj grupi.

U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.

Od 20 mjesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.

U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista – 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.

Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Ljevica i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka – 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančesa su na drugom mjestu sa 30,2 odsto.

Desničarska stranka Voks dobila je 10,4 odsto, krajnje lijeva koalicija Sumar 6,3 odsto, a ljevičarski Podemos 4,4 odsto glasova.

Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.

U Poljskoj je prvo mjesto zauzela proevropska Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova, dok je opoziciona konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog dobila 33,9 odsto glasova, prema izlaznim anketama.

Poljska radikalna desnica, stranka Konfederacija, osvojila je 11,9 odsto glasova, a demohrišćanski Treći put, Tuskov partner u vladi, 8,2 odsto. Ljevica je dobila 6,6 odsto.

Od 53 evroposlanika Poljske, 20 je dobila EPP, 19 ECR, liberali tri, a socijaldemokrate dva. Devet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Češkoj je na izborima za EP najviše glasova, 26,1 odsto, osvojila opoziciona stranka ANO bivšeg premijera Andreja Babiša, a druga je konzervativna koalicija Zajedno premijera Petra Fijale sa 22,3 odsto glasova.

Iznenađenje je uspjeh nove vanparlamentarne radikalne desne stranke Zakletva i motoristi koja je na trećem mjestu sa 10,3 odsto glasova, dok je parlamentarna radikalna desnica Sloboda i direktna demokratija osvojila 5,7 odsto glasova.

Među 21 poslanikom Češke u EP, najviše će biti liberala (7), a slede EPP (5) i ECR (3). Po jedan mandat dobili su Zeleni, Ljevica i krajnja desnica (ID), dok tri poslanika nisu u grupama.

Najviše glasova u Slovačkoj dobila je proevropska, liberalna stranka Progresivna Slovačka – 27,8 odsto, a druga je vladajuća partija Smer premijera Roberta Fica sa 24,8 odsto. Krajnje desna stranka Republika dobila je 12,5 odsto, lijevi Glas 7,2 odsto, a demohrišćani 7,1 odsto.

U EP će najviše Slovaka biti u grupi Obnovimo Evropu – šest, EPP će imati jednog evroposlanika, dok osam neće biti ni u jednoj grupi.

U Mađarskoj je prvo mjesto ubjedljivo zauzela vladajuća koalicija oko stranke Fides Viktora Orbana sa 43,8 odsto glasova, a opoziciona koalicija Tisa 30,6 odsto.

U EP će, od 21 mesta Mađarske, osam dobiti EPP, a dva S&D. Ostalih 11 mandata pripada strankama koje nisu ni u jednoj grupi, uključujući Orbanov Fides koji je izašao iz EPP kada mu je prijetilo isključenje.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.

Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-lijeva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.

Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.

U Sloveniji je najviše glasova dobila opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, 31,8 odsto, dok je liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba dobio 21,7 odsto. Zeleni su dobili 10,1 odsto, dvije demohrišćanske liste su dobile 7,8 i 7,5 odsto, socijaldemokrate Tanje Fajon 7,5 odsto, a Levica 4,4 odsto.

Od devet slovenačkih mesta u EP, šest je pripalo grupi EPP, dva liberalima i jedno zelenima.

U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa – 30 odsto, a druga je ljevičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka lijevog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.

U EP, gdje Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Lijevici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mjesta u novom sazivu.

U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga – 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promjenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.

Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mjestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.

Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.

Od stranaka u Rumuniji, koja ima 33 evroposlanika, 13 je pripalo socijaldemokratama, 12 grupi EPP, dva liberalima i jedan grupi ECR. Pet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Portugaliji su socijalisti dobili 31,4 odsto glasova, konzervativci 30,6 odsto, liberali 9,8 odsto, a krajnja desnica 9,2 odsto.

Od 21 poslanika Portugalije u EP, po sedam imaju EPP i S&D, liberali, krajnja desnica i Ljevica po dva, a zeleni jednog.

Od 21 mjesta Švedske, po pet imaju EPP i S&D, po tri liberali, zeleni i ECR, a dva Ljevica.

U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi Obnovimo Evropu, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Ljevica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.

Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Ljevica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.

Konstitutivna sednica 16. jula

Konstitutivna sjednica novog saziva Evropskog parlamenta (EP) posle juče završenih izbora biće održana 16. jula u Strazburu, a rad parlamenta nastvlja se sutra rad sastankom šefova poslaničkih grupa.

Mecola je ocijenila da su rezultati znak povjerenja građana da Evropski parlament nastavi da vodi evropsku agendu u narednih pet godina, ali i signal da se „mora raditi više“.

Izbori su pokazali da je naša demokratija živa i Evropski parlament će igrati konstruktivnu ulogu, rekla je Mecola novinarima posle izbora na kojima je desnica u nekoliko država ostvarila pobjedu.

- Oglasi-spot_imgspot_img
Poslednje vijesti
- Oglasi-spot_img
POVEZANE VIJESTI
- Oglasi-spot_img

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime