Ako ostane ista organizaciona struktura sistema Glavnog grada biće posla u kadrovskim bazama – 13 je organa uprave odnosno sekretarijata, 10 stručnih službi, tri posebne, pa glavni gradski arhitekta, menadžer i administrator. Dakle, 29 starješina gradske vlade, a kada se doda 14 preduzeća i sedam ustanova stižemo do 50 funkcionera. Ova organizaciona šema je naslijeđena iz doba kada je Gradom upravljao DPS. Upućeni su očekivali da će drastično da se racionalizuje, bio je to i način da se napravi otklon od nekih javnih politika. Ali nije. Možda bude nakon 29.septembra.
Pošto gradonačelnik predstavlja i zastupa Glavni grad logično je da u krajnjem odgovara za sve njih. Tako gradonačelnik u svakom trenutku treba ispred sebe da ima uvid u rad 50 starješina i direktora. Koliko je to u praksi izvodljivo ako samo razmijenite meil, razgovor ili ostvarite bilo kakvu vrstu komunikacije na dnevnom nivou… To bi svakako i moglo da se na pozicijima ne kadrira iz partija i koalicija pa kad “zapne” odgovor je – u koaliciji mora da se trpi.
Obično se organizacija rada organa uprave mijenjala onako kako to pobjednik izbora hoće uostalom zato se i vlast mijenja. Ova vlast to nije uradila, nego je koalicioni sporazum potpisan spram organizacije uprave koju je osmislio i primjenjivao DPS. Resori bi trebalo da se organizuju shodno ponudi kadrova koji su sprmeni da preuzmu odgovornost da budu u ovom slučaju sekretari, direktori… a ne na osnovu partijskih kvota.
Činjenica je Podgorica ima preglomazan administrativni aparat, a nakon odvajanja Tuzi i Zete nikad manja. Ni zakoni se nijesu drastično mijenjali pa dugo najavljivane decentralizacije nema naprotiv ide se u kontra smjeru pa država preuzima brojne poslove.
Kandidat za gradonačečnika PES-a i Demokrata Saša Mujović kaže da će ukoliko dođe u situaciju da on postavlja sistem uraditi analizu pa na osnovu nje dati rješenja.
“Činjenica je da u Glavnom gradu postoji veliki broj sekretarijata, preduzeća sa velikim brojem zaposlenih i ono što mora biti jedam od prvih koraka u radu gradonačelnika, ako budem zavrijedio podršku građana, je ta da se napravi presjek stanja. Da vidim da li je nešto višak, da vidimo da li se od nečega što već postoji može napraviti spajanje, objedinjavanje i smanjivanje broja sekretarijata. Prvo želim analize, pa onda donositi konkretne zaključke i preduzeti korake. Obrnuti koraci, pogotovo kako se u prošlosti radilo, stihijski gdje kako i kome odgovara prije svega zbog političkih glasova, jednostavno prouzrokuje haos”, rekao je Mujović.
On kaže da nije problem samo broj funckionerskih pozicija nego i broj zaposlenih.
“Imamo kolektive kao što je Čistoća i Vodovod sa velikim brojem zaposlenih i tu treba da budemo pažljivi i racionalni. Lako je reći imamo višak 200 zaposlenih i ljude otpustiti, ali to ne može tako. S jedne strane treba praviti racionalizaciju, a sa druge strane napraviti dodatne aktivnosti ili proizvodnju tog kolektiva. Zašto u okviru Vodovoda ne bi pokrenuli aktivnost na pakovanju flaširane vode. Možda je racionalno da se Čistoća i Deponija spoje. Sav ovaj haos koji postoji u saobraćaju on ne datira iz vremena mandata Olivere Injac, već znatno prije, jer su se gradili putevi onako kako je to odgovaralo glasačima jedne partije u datom momentu. Nije se vodilo računa o nekim drugim stvarima, išlo se logikom danas ću riješiti jedan problem, otvoriću novih deset, ali o tome će neko drugi nekog narednog dana”, kaže Mujović.
Ines Mrdović, direktorica Akcije socijalne pravde, kazala je da u crnogorskom sistemu ne treba očekivati od partija da neće iskoristiti priliku da ostvare što veći upliv kroz veći broj organa, službi, preduzeća… Ona kaže da se taj problrem mora sistemski riješiti.
“To znači da je Vlada ta koja treba da se uključi i da donese kvalitetan Zakon o lokalnoj samoupravi. Njime bi ograničili sve lokalne samouprave u odnosu na broj stanovnika i da propiše koji je to maksimum i šta je potrebno lokalnim samoupravama. Ne davati prostora kako se mijenja koja garnitura oni mijenjaju nazive sekretarijata jer im to prolazi kod upravnih i radnih inspekcija. To je postao mehanizam da se imenuju svoji ljudi. Kad se to riješi znaće se šta je lokalnna samouprava, šta je funkcioner koji dolazi po izborima, a da su svi ostali administracija. Problem države je što je DPS 30 godina pumpao samo svoje ljude. Niko nije mogao da se zaposli ko nije bio DPS i saveznik na određenim izborima. Ti ljudi koji su po dubinu, pristalice bivše vlasti to posmatraju kao partijsko funkcionisanje, ne da su oni administracija i da služe interesima građanima”, kaže Mrdović.
Ona navodi da je u međuvremenu DPS pao, ali da se njegova praksa nastavila.
“Sad partije koje su došle poslije njih žele da daju prostor i ljudima koji su njihovu podržavaoci, a koji godinama nijesu mogli da dođu do zaposlenja. Sad imamo dupli problem. Vlada treba da donese zakone kojima će jasno da se definiše da će postojati na nivou lokalnih samouprava određeni organi, odnosno ako je potrebno da se numeriše broj sekretarijata, službi, preduzeća, a ne davati prostor lokalnim upravama kako se mijenja vlast oni određuju koliko će njima biti potrebno”, ističe Mrdović, piše Dan.
