Poslednje optužbe krajem prošle sedmice razmijenili su premijer Milojko Spajić (tačnije njegov kabinet) i njegov doskorašnji bliski saradnik, a u međuvremenu smijenjeni ministar pravde Andrej Milović. Ranije su navode o nezakonitom postupanju u postupcima ekstradicije stranih državljana koji se terete za teška krivična djela iznosili Milović i njegov prethodnik u fotelji ministra pravde Marko Kovač.
Nakon poslednjih optužbi između Milovića i Spajića, redakcija “Dana” uputila je pitanja Specijalnom državnom tužilaštvu da li će provjeriti iznijete navode, kao i da li ispituju kako su vođeni kontroverzni postupci ekstradicije Kvona i Čamgoza koje od samog starta prate epiteti “sumnjivi, plaćeni, nezakoniti…”. Iz SDT-a su nam potvrdili da su još ranije formirani predmeti u vezi sa tim slučajevima.
“Specijalno državno tužilaštvo je, još ranije, formiralo krivične predmete povodom dva slučaja za koja se interesujete. U toku je izviđaj”, saopštio je za “Dan” specijalni tužilac i portparol SDT-a Vukas Radonjić.
Krajem prošle sedmice Milović je na društvenoj mreži Iks naveo da Spajić sa advokatom Goranom Rodićem pokušava da spriječi izručenje Do Kvona Americi ne bi li se zaustavila kompletna istraga pravosudnih organa SAD i ispitala poslovna relacija koju su taj državljanin Južne Koreje i premijer imali. Iz Spajićevog kabineta oštro su demantovali te tvrdnje.
“Jedino logično objašnjenje koje se nameće je da je Milović neizručenje vođe turskog ogranka “kavačkog klana” Binalija Čamgoza matičnoj zemlji želio da prikrije lažnim aferama, kojih se naprasno sjetio poslije opravdane smjene “, naveli su, između ostalog, u reagovanju Spajićevog kabineta.
Milović je zatim naveo da je glava Binalija Čamgoza nuđena za finansiranje bitnog projekta.
“Moraćemo pričati i o ponudi ministarke, ali i o ponudi njemu bliskog krvnog srodnika (koja je drugačija od ministarkine), ali i o obezbjeđivanju stranog finansiranja projekta bitnog za njega i šefa kabineta, za koji su nudili Čamgozovu glavu, po modelu “Čamgoz za pare”,”, naveo je Milović.
Bivši ministri Milović i Kovač sporili su se oko toga ko je kome i zašto obećao hoće li i kome će biti izručen. Kovač je tvrdio da je Milović sudu poslao netačne podatke o tome da li je prva stigla zamolnica Južne Koreje ili Amerike za ekstradiciju Do Kvona. Milović je demantovao te navode tvrdeći da je jasan redosled pristiglih zamolnica. Međutim, Kovač je bio uporan i naveo da su vlasti Južne Koreje zbog postupanja Milovića reagovale dopisima upućenim direktno sudu jer su izgubili povjerenje u Ministarstvo pravde. Na kraju je utvrđeno da je prva stigla zamolnica Južne Koreje, iako je Milović govorio da Kovač takvim tvrdnjama pokušava da ispuni navodno obećanje dato Kvonu da neće biti izručen Americi.
Jedan u kućnom pritvoru, drugi u azilu
Do Kvon se trenutno nalazi u Prihvatilištu za strance. O njegovom izručenju po sedam puta su odlučivali Viši sud u Podgorici i Apelacioni sud. Poslednja dva puta Apelacioni sud potvrdio je odluku da Kvon bude izručen Južnoj Koreji, a odbijena je molba SAD. Međutim, Vrhovno državno tužilaštvo uložilo je zahtjeve za zaštitu zakonitosti. Prethodnog puta Vrhovni sud ukinuo je rješenja nižestepenih sudova i predmet vratio na novo odlučivanje. Kada su sudovi donijeli istu odluku, a VDT ponovo podigao zahtjev, sud je zasad odložio odluku o izručenju dok ne odluče o zahtjevu za zaštitu zakonitosti.
Čamgoz je u kućnom pritvoru gdje čeka okončanje postupka zbog krivičnog djela navođenje na ovjeravanje neistinitog sadržaja. Sudovi su ranije odobrili njegovo izručenje Turskoj, ali je tadašnji ministar pravde Milović odbio zamolnicu uz obrazloženje da postoji osnov za tvrdnje da Čamgoz i njegova porodica trpe politički progon u svojoj državi, kao i zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja.
