Lideri Evropske unije razgovaraće u petak, drugog dana samita u Briselu, o smanjenju ekonomske zavisnosti od Kine, pomoći Ukrajini i kažnjavanju Irana zbog isporuka bespilotnih letelica Rusiji. Prvog dana, 27 lidera EU nisu usaglasili zajednički odgovor na energetsku krizu, koji uključuje određivanje gornje granice cene gasa.
Knjigovodstvo Novi spes – Knjigovodstvene usluge
Iako se sastanak od četvrtka po podne odužio do duboko u noć, Nemačka nije popustila u svom stavu da ne prihvata ograničenje cene gasa, tako da se to pitanje neće ponovo pokretati na tekućem samitu, prenosi Reuters. EU će naknadno nastaviti da ispituje opcije za postavljanje gornje granice troškova.
Za petak je planirana „strateška diskusija“ o vezama sa Kinom, nakon što je Evropska komisija ocenila da bi EU trebalo da posmatra Peking više kao konkurenta, a manje kao partnera. „Bili smo suviše samozadovoljni kao evropske zemlje. Tokom proteklih meseci shvatili smo da u mnogim čisto ekonomskim domenima geopolitika takođe igra važnu ulogu“, rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kro (Alexander de Croo).
EU ne bi trebalo da gradi stratešku, suštinsku zavisnost od autoritarnih režima kakav je kineski, navela je finska premijerka Sana Marin (Sanna Marin). „Mislim da je tehnologija ovde ključna. Moramo da gledamo u budućnost. To možda nije problem danas, ali će sigurno biti u budućnosti“, navela je Marin.
Prvi samit EU sa grupom zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) planiran je za 14. decembar, a Brisel se nada da će ojačati trgovinske i geopolitičke veze sa regionom nezavisno od Kine. Manje evropske zemlje apelovale su na ujedinjeni front EU u odnosu na Peking, ukazujući na planiranu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Sholz) Pekingu u novembru.
Pojedini analitičari ocenili su da Berlin rizikuje da raširi svoju ekonomsku snagu na račun opštih evropskih interesa, budući da Šolc navodno namerava da dopusti Kini da kupi luku Hamburg. „Nemačka industrijska strategija i njen ekonomski model koji je hrani toksični su za EU“, ocenjuje konsultantska kuća Eurointelligence.
Šolc se u četvrtak branio od optužbi drugih lidera EU da Berlin vodi sebičnu i nepravednu energetsku politiku, jer Nemačka predvodi tabor evropskih država koje se protive ograničenju cena gasa. Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban najavio je da će pozvati svoje kolege da „revidiraju ratnu politiku sankcija“ i da je postave na razumne temelje.
Poljska i tri baltičke države, Estonija, Letonija i Litvanija predložile su uvođenje dodatnih antiruskih sankcija, ali je malo verovatno da će se o tome odlučivati u petak, budući da je za uvođenje novih sankcija potreban konsenzus svih 27 država EU.
Premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je da bi Brisel trebalo da pronađe načine da iskoristi zamrznutu rusku imovinu blokiranu u EU u vrednosti od 300 milijardi evra u korist Ukrajine. EU je uvela ograničene sankcije protiv Irana zbog isporuke dronova ruskoj vojsci.
