PIŠE: Duško KOVAČEVIĆ
Hrabra je današnja Dritanova izjava da Lazović i Ubović švercuju cigare i kokain. Ali samo na prvi pogled. U svojoj biti i u vremenu kada je izrečena – ona je krajnje licemjerna i sebična, kao i što jeste mnogo toga što nam dolazi od Dritana. Naknadna pamet – najgora pamet, kaže narodno iskustvo.
Dok je gradio svoj put političkog i balkanskog superstara, ti politički pokrovitelji narko kartela su mu izglasali Vladu i pokrili najznačajnija ministarska mjesta, sve sa Savom Kenterom na čelu tajne policije.
Tek kada mu je sopstvena premijerska fotelja proklizala ispod zadnjice i tek kada mu je propao tal od cigara, a uzdrmala se i sama sloboda,
tek u krajnjoj nuždi kada brani lično i konformističko, pa i stranačko, sjetio se da javnost obavjesti ko su njegovi ljudi, njegovi, i on njihov, prije i ispres svega.
Odlično je to objanio neko veče njegov telohranitelj i minostar policije: “Dritan se odlučio za model Vlade u kojoj će tolerisati kriminalce u cilju održanja Vlade. Vlada je propala pa sada se možemo igrati pravde i etike.
S druge strane, bilo bi pošteno i korisno da nam je Dritan objasnio prirodu odnosa i sastanaka njegovog direktora policije Zorana Brđanina i Ljuba Milovića, kada je već govorio o Milovićevim posrednim dodirima sa Konjevićem. Zašto je to preskočio i zašto se iznose oktroisani i selektivni podaci?
Ima li ko da ga to pita, a već su ga pitali da li je ‘kriptu’ dobio od Rada Miloševića, i naravno, ne pada mu na pamet da odgovori u svojoj raspričanosti i logoreičnosti. Jasno je i zašto: podjela kriptovanih telefona između jednog broja povezanih ljudi prvi je i neophodan korak koji utvrđuje i omeđuje jednu kriminalnu grupu u modernom poretku aplikacija.
Naravno da je sve tačno što je Dritan danas kazao, itekako tačno, ali ta tačnost nije kompletna. Fali joj ono prećutano i sakriveno, ono što Drirana, Brđanina, MIliševića, Adžića i koga sve još, upliće u ovaj mafijaški ‘mikstus orbis’, nabrajam proizvoljno!
Još davno su psihoanaliza i nova književna kritika izašle sa tezom da ono što krijemo mnogo više govori o nama, o našim motivacijama i preokupacijama, nego ono izrečeno i obznanjeno.
