PIŠE: Duško KOVAČEVIĆ
Nikolić iz DPS-a, ali i mediji bliski starom režimu – zaprepašćeni su ponašanjem policije prilikom jučerašnjeg pretresa hotel Podgorice, kaja je maltretirala i obarala na pod goste, i u pravu su.
Takvo ponašanje policije je nedopustivo, iako te siledžijske scene gledamo u gotovo svim akcijama policije, čak i na zapadu, tačnije rečeno – pogotovo na tom uzornom zapadu kome kobajagi stremimo. Policija, po svojoj prirodi i zadatku jeste zavičaj i ishodište sile i prisile, pa u svom izrazu često i demonstrira snagu nasilja i militarizma.
Ali, to je kudikamo bolje u poređenju sa policijim pod DPS-om, Zvicerom i Petrom Lazovićem, kada je ona bila instrument narko kartela pretvorivši sebe u logističku jedinicu koja je pratila i pripremala jezive egzekucije, a uzgred i u dokolici mučila ljude po gepecima i šumama, iživljavajući se na gestapovski način nad tim nesrećnicima koji nijesu ništa manji kriminalci od vlasnika i pojedinih posjetilaca hotela Podgorica, naprotiv.
Taj prelijepi hotel Podgorica, remek djelo brutalističke i moderne arhitekture sa elementima orijentalnog i ambijentalnog, već duže vremena postala je crnogorska “Šilerova ulica” gdje se sastaju glaveštine klanova, korumpirani i visoko pozicionirani policajci javne i tajne službe, sumnjivi biznismeni i još gori političari, tužioci i sudije. Dakle, jedan mračni koloplet ili leglo koje rukovodi i presjedava tom morbidnom paradržavom koja je nadjačala onu zvaničnu i oficijalnu državu, i davno je trebalo ulećeti u taj Hanin hram organiziramog kriminala i otrgnuti tu monumentalnu skulpturu u prostoru, hotel Podgoricu dakako, od te raspomamljene i na sve spremne hidre.
U pravu je i Dritan kada je jučer ljutito prozivao inertno i neću reći korumpirano tužilaštvo koje je ostalo pasivno i nemušto pred krunskim dokazom u vidu paketa i torbi krcatih intervencijskom opremom koju koriste policijske i vojne formacije. Premijer Abazović jasno poručuje, i ponavljam – u pravu je: “Tužilaštvo nema hrabrosti da udari u vrh kriminalne piramide”!
Međutim, prosto je nemoguće a ne postaviti Dritanu jedno logično pitanje koje leži u samoj biti pricipijelnosti i poštenja: Zašto tako nije bio agilan, glasan, sugestivan i ljut prema tužilaštvu kada je malo jači i konkretjiji DOKAZ pronađen u skladištu njegovog prijatelja sa kojim gleda utakmice u VIP loži, Dragana Bokana, naravno riječ je i glasovitoj firmi VOLI? To je prećutao Dritan, pa moglo bi se reći i aktivno učestvovao u zataškavanju afere teške pola tona kokaine izuzetne čistoće. Gdje mu tada bila hrabrost, a za čiju odsutnost danas optužuje tužilaštvo?
