Predložene izmene Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT) u Crnoj Gori izazvale su polemike u stručnoj javnosti, jer glavnom specijalnom tužiocu daju znatno šira ovlašćenja nego do sada, a profesor bezbednosnih nauka Vojo Laković smatra da ovakav model nije deo evropske pravne prakse i upozorava da bi mogao da dovede do prevelike koncentracije moći u rukama jedne osobe.
Prema predlogu izmena Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu, glavni specijalni tužilac (GST) dobio bi pravo da direktno predlaže rukovodioca Specijalnog policijskog odeljenja (SPO), čime bi, kako ocenjuje profesor Vojo Laković, praktično stekao kontrolu nad delom policijskog aparata.
Laković navodi da se zbog toga postavlja pitanje da li je ovakav model usklađen sa standardima Evropske unije.
„Odgovor je kratak – ne. Ovakav model ne postoji u državama članicama Evropske unije, niti je ikada formalno usvojen kao evropski standard“, ocenio je Laković.
Kako ističe, evropski pravni sistem zasniva se na principu podele vlasti, zbog čega tužilaštvo i policija imaju jasno razgraničene nadležnosti.
„U državama poput Hrvatske, gde deluje USKOK, ili Rumunije sa Direkcijom za borbu protiv korupcije (DNA), specijalizovana tužilaštva vode istrage, ali policija ostaje u okviru izvršne vlasti, odnosno ministarstva unutrašnjih poslova. Spajanje tih nadležnosti, u kojem šef tužilaštva direktno bira rukovodioca policijske jedinice, smatra se opasnom koncentracijom moći koja narušava sistem međusobne kontrole i ravnoteže“, naveo je Laković.
On podseća da ni Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO), koja koordinira istrage na nivou Evropske unije, nema ovlašćenje da postavlja rukovodioce nacionalnih policijskih službi.
Zašto se model uvodi u Crnoj Gori?
Prema Lakovićevim rečima, razlog zbog kojeg Evropska komisija nije osporila predložene izmene nije to što predstavljaju evropski standard, već što ih posmatra kao privremeno rešenje za prevazilaženje dugogodišnjih problema u saradnji policije i tužilaštva.
„Brisel ovaj zakon ne podržava zato što predstavlja evropski model, već kao prelaznu meru koja bi trebalo da otkloni hronične opstrukcije i blokade između policije i tužilaštva. Reč je o svojevrsnom eksperimentu čiji je cilj da ubrza postupke protiv visoke korupcije i organizovanog kriminala“, smatra Laković.
Dodaje da je usvajanje izmena deo reformskih obaveza Crne Gore u procesu evropskih integracija i poglavlja koja se odnose na vladavinu prava.
Upozorenje na koncentraciju moći
Profesor Laković upozorava da predloženi model otvara prostor za ozbiljne zloupotrebe, bez obzira na namere aktuelnog rukovodstva.
„Kada jedna osoba istovremeno upravlja podizanjem optužnica i ima presudan uticaj na policijski aparat, uz dodatna ovlašćenja koja ograničavaju kontrolne mehanizme, narušavaju se temelji demokratskog sistema. Istorija pokazuje da institucije oblikovane prema potrebama jednog čoveka mogu postati opasno sredstvo kada ih preuzme neko sklon zloupotrebama“, upozorio je Laković.
On ocenjuje da Crna Gora pokušava da reši dugogodišnje probleme u borbi protiv organizovanog kriminala stvaranjem izuzetno moćnog institucionalnog mehanizma, ali upozorava da ostaje otvoreno pitanje kakve bi posledice takav sistem mogao da ima u budućnosti.
