Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Albanija mogle bi prvi put dobiti okvirne rokove za završetak ključnih faza pristupnih pregovora s Evropskom unijom, u okviru novih prijedloga koje priprema Evropska komisija, piše POLITICO.
Prema navodima dvoje visokih zvaničnika Komisije, Brisel razmatra uvođenje posebnih „mapa puta“ za četiri zemlje koje se smatraju najbližim članstvu u EU. Planovi bi trebalo da ubrzaju dugotrajan proces proširenja i prvi put kandidatima ponude jasan, korak po korak put ka članstvu, uz indikativne rokove za završetak pregovora, ukoliko nastave sa sprovođenjem ključnih reformi.
Mape puta precizno bi definisale šta se očekuje od svake države kandidata, ali i obaveze država članica koje moraju jednoglasno odobriti napredovanje u procesu. Dokumenti bi uključivali i okvirne datume za zatvaranje pregovaračkih klastera, odnosno velikih cjelina reformi koje predstavljaju prekretnice na putu ka članstvu.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen početkom septembra najavila je ciljanu podršku kandidatima koji su ostvarili najveći napredak, a novi planovi predstavljaju konkretizaciju te politike.
Istovremeno, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina neće dobiti ovakve mape puta u ovoj fazi, dok su Gruzija, Turska i Srbija izostavljene zbog zastoja u pristupnom procesu izazvanog zabrinutošću za stanje demokratije i vladavine prava.
Portparol Komisije potvrdio je da će mape puta „pružiti put ka zaključenju pristupnih pregovora“, uz jasne prioritete, rokove i mjerljive rezultate za najnaprednije kandidate.
Proširenje kao geopolitički prioritet
U Briselu raste uvjerenje da je proširenje postalo geopolitička nužnost u uslovima napetih odnosa sa Sjedinjenim Državama, trgovinskih izazova koje predstavlja Kina i bezbjednosnih prijetnji iz Rusije. Evropski zvaničnici smatraju da predug proces pristupanja povećava rizik od razočaranja kandidata i jačanja uticaja konkurenata koji se protive njihovom članstvu u EU.
Paralelno s mapama puta, Komisija priprema i reformu politike „predproširenja“, kojom bi kandidatima bio omogućen postepeniji ulazak u pojedine evropske politike, zajedničke projekte i ekonomske programe prije punopravnog članstva. Taj dokument, koji vodi bliski savjetnik Fon der Lajen Aleksandar Adam, trebalo bi da bude predstavljen 6. oktobra.
U nacrtu dokumenta navodi se da proširenje ostaje geopolitički imperativ, ali da pristupanje zahtijeva vrijeme tokom kojeg kandidati moraju sprovesti duboke i trajne reforme, dok se Unija istovremeno priprema za prijem novih članica.
Komisija i evropska komesarka za proširenje Marta Kos predložiće i dodatne zaštitne mehanizme kako bi se spriječilo da buduće članice blokiraju ključne politike EU ili odustanu od preuzetih obaveza. Među mogućim rješenjima pominju se vanredne klauzule i prelazni periodi prije punog sticanja pojedinih prava članstva.
Lideri država članica o tempu proširenja i unutrašnjim reformama EU raspravljaće na samitu Evropskog savjeta u Briselu 15. i 16. oktobra, kada će Komisija zatražiti političku podršku za ubrzavanje procesa.
Fon der Lajen će ove sedmice boraviti u Crnoj Gori, Albaniji, Sjevernoj Makedoniji i na Kosovu, dok će Bosnu i Hercegovinu i Srbiju preskočiti zbog izbornih procesa koji su u toku.
