Magazin Blumberg Biznisvik (Bloomber Businessweek), objavio je opširnu reportažu o zaplijeni najvećeg tovara kokaina u istoriji, na brodu kompanije MSC Gajan, u Luci Filadelfija, u kojoj je poseban dio posvećen crnogorskim pomorcima i Luci Bar kao jednoj od važnih švercerskih destinacija.
U reportaži se navodi da je Balkanski narko kartel nakon nekoliko neusješnih akcija šverca udvostručio tzv. “primarnu konkurentsku prednost”: balkanske mornare.
“Mnogi su došli iz Crne Gore, malene države na Jadranskom moru koja ima pomorsku tradiciju koja datira vijekovima i nekoliko škola koje obučavaju i akredituju pomorce. Čak i tamošnje srednje škole pripremaju učenike za pomorsku karijeru. To je stvorilo atraktivnu grupu za regrutaciju pomoraca za kriminalne bande koje su koristile more za švercerske kanale”, piše Blumberg Biznisvik.
Magazin navodi da je istražiteljima Evropola, nakon nekoliko uspješnih akcija sprečavanja šverca zahvaljujući doušničkim informacijama izgledalo kao da su trgovci počeli da postavljaju svoje korumpirane posade na brodove velikih brodskih kompanija.
Do 2013. godine u više zemalja Evrope sumnjalo se da je narkokartel pronašao put do instaliranja posada u kompaniji MSC. Nalazi istraga su, uprkos osjetljivosti, povremeno izlazili u javnost. U novembru 2013. godine crnogorska policija objavila je izvještaj o balkanskom organizovanom kriminalu, u okvriu kojeg je dio bio posvećen trgovini kokainom.
Narko grupe, kako je pisalo u izvještaju, „razvile su mreže privremenih članova koje se obično sastoje od pomoraca iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske, koji su uglavnom zaposleni na kontejnerskim brodovima kompanije MSC“.
Sledeće godine španska policija je počela da prati jednu narko grupu.
“Crnogorski i srpski krijumčari organizovali su da se pošiljke kokaina prenesu preko Atlantika na MSC brodovima i da ih posada spusti na obalu Evrope. Sudski zapisnici detaljno opisuju kako su kontakti grupe u Južnoj Americi kontrolisali „ogromnu flotu mornara angažovanih sa MSC brodova“ koji su mogli da pomognu u transportu velikih količina kokaina u severnu Evropu”, piše Blumberg Biznisvik.
U tekstu se dodaje da je u izvještaju Uprave policije Crne Gore, iz 2015. godine, navodi se da je glavni način šverca kokaina za balkanske organizovane kriminalne grupe i dalje „kontejnerima kompanije MSC, koji pokrivaju liniju Južne Amerike i zapadne Evrope“.
“Sledeće godine, policijski službenici iz Holandije, Belgije i Velike Britanije su se obratili menadžmentu MSC-a, a vođstvo operacije je preuzela visoka holandska policija. Oni su kompaniji dali odabrane detalje prikupljene u istragama i zatražili pomoć u suzbijanju šverca. MSC-u je rečeno da je Balkanski kartel koristio agenciju za instaliranje posada u regionu, kako bi ukrcavali svoje korumpirane mornare na brodove ove kompanije”, ispričao je Jan Janse, šef policije za luku Roterdam, čiji je tim bio uključen u terensku akciju.
Kompanija je takođe dobila upozorenje: „Rekli smo im šta smo vidjeli. I rekli smo im da to mora da prestane“, rekao je Janse.
“Pomorac iz Bara Aleksandar Kavaja počeo je 2019. godine da se priprema
njegovo predstojeće putovanje na brodu MSC Gajane. Njegov rodni grad Bar u Crnoj Gori, bio je osnovno mjesto za regrutovanje Balkanskog kartela. Mještani kažu da nije bilo teško pogoditi koji bi mornari mogli biti uključeni u trgovinu kokainom”, piše Blumberg Biznisvik navodeći da u ovom gradu nije bilo teško pretpostaviti ko se bavi ovim poslom, s obzirom na “Maseratije i nove kuće s pogledom na Jadran”.
“Bar, mali, drevni grad prošaran plažama i maslinjacima, dom je najveće crnogorske luke, gdje je MSC sveprisutan. To je stanica za krstarenje kruzera ove kompanije, a MSC takođe upravlja centrom za obuku posade”, navodi Blumber Biznisvik citirajući riječi Mima Draškovića, rukovodioca studijskog programa na Fakultetu za Pomorski menadžment koji kaže da od 6,ooo pomoraca iz Crnoj Gori, njih 2,250 radi upravo za ovu kompaniju.
“Među tim pomorcima bio je i Kavaja koji je odrastao na periferiji Bara, na imanju koje je generacijama pripadalo njegovoj porodici. Njegova majka radila je u lokalnoj narodnoj kuhinji, a otac je zarađivao praveći sitnice od školjki i prodavao ih turistima. Njegov djed je bio pomorac, pa je njegova porodica bila oduševljena kada je diplomirao i zaposlio se u MSC-u. Zarađivao bi platu od oko
4,500 evra mesečno (4,750 dolara), više nego 10 puta više nego što su njegovi roditelji zarađivali. 2015. godine, Aleksandar je otišao na more. Tokom narednih nekoliko godina, plovio je na najmanje četiri MSC broda — Lorena, Diana, Deila, Ericn — instalirajući i popravljajući električnu opremu dok su se plovila zaustavljala u Južnoj Koreji, Panami, Malti i drugim udaljenim lukama. Nije volio posao ni mjesece provedene daleko od porodice. „On u duši nije mornar“, ispričala je njegova majka, piše Blumberg Biznisvik dodajući da je Kavaja bio
posvećen finansijskoj podršci svojoj porodici.
“Jednog dana sredinom aprila 2019. Kavaja je ručao u kafiću u Baru. Trebalo je da se ukrca na brod Gajan u luci Antverpen za nekoliko dana, što bi mu bilo šesto putovanje na MSC brodu. Nakon što je završio sa obrokom, izašao je napolje i prišao mu je čovek koga nije poznavao. „Znamo ko ste, znamo ko je vaša porodica“, rekao je čovjek, prema američkim sudskim zapisima. „Znamo da ćete krenuti tim brodom za pet dana“, navodi Blumber Biznisvik.
Čovjek je pružio mobilni „narko“ telefon, kako su ga tužioci pominjali u sudskim podnescima, i rekao Kavaji da ima izbor. Mogao je ili da uzme telefon i pristane da slijedi naređenja ili da rizikovao svoju i bezbjednost svoje porodice. Ako bi pristao, bio bi plaćen za posaomu iznosu godišnje plate. Uzeo je telefon”, prenosi Blumberg Biznisvik.
Epilog priče je poznat: Kavaja je priznao pred filadelfijskim pravosudnim organima da je za iznos od 50.000 evra učestovao u švercu rekordnih 20 tona kokaina na međunarodnom teretnom brodu “MSC Gajan” na kojem je radio kao elektroinžinjer. Prilikom priznanja krivice rekao da ga je angažovala kriminalna grupa iz Crne Gore prije nego što je krenuo na brod Gajan, ali nije htio da oda imena osoba koje su ga angažovale…
Blumberg Biznisvik piše da je telefon koji je dobio Kavaja zazvonio kada je Gaiane plovio na jug iz Paname.
Sudski zapisnici pokazali su da su još tri pomorca na Gajanu bila regrutovana u Crnoj Gori prije ukrcaja na brod. Kavajina uloga bila je da telefonira trgovcima kokainom na gliserima i saopšti Gajaneov položaj kako bi mogli da ga lociraju noću. Takođe, on je regrutovao druge da pomognu u premještanju teških tereta. Ukupno, najmanje 8 od 22 člana posade na brodu Gajane, od kojih šest iz Crne Gore i dva sa Samoe, obavili su ovaj posao. Svaki je trebao da zaradi po 50,000 dolara ili znatno više, u zavisnosti od svoje uloge.
Crnogorski moreplovac Boško Marković pomogao je u okupljanju članova posade, koji su čekali na palubi zajedno sa četvoricom muškaraca sa skijaškim maskama. Marković je bio prvi oficir na brodu, jedan čin ispod kapetana i zadužen za teretnu i palubnu posadu.
Gliser se zaustavio pored broda sa trupom. Još jedan Crnogorac, Ivan Durašević, drugi pomoćnik na brodu i treći po komandi, upravljao je malom dizalicom, podižući mreže za donacije punjene crnim vrećama za prtljag i balama kokaina. Kada su mreže bile na palubi, druga posada je gurnula drogu u skladište na brodu. Muškarci su provalili u niz kontejnera tako što su presekli zaštitni pečat na svakom od njih. Nakon što su kokain sakrili unutra, kontejnere su zalijepili lažnim pečatom, zajedno sa logotipom MSC-a.
Ponekad su morali da sjeku čelične kablove ili savijaju metalne ograde da bi stisnuli kokain, zatim da koriste pegle za zavarivanje i farbaju da prikriju štetu. Tokom narednih nekoliko noći, prema sudskim spisima, dok je Gaiane plovio na jug, brod je dočekalo najmanje šest glisera.
Nikada nije prestajao da se kreće. Činilo se da se čak nije ni usporavao, ispričali su agenti koji su bili uključeni u operaciju praćenja i zaplijene rekordnog tovara kokaina.
Prema njihovim rijčima, piše Blumberg Biznisvik, posao je obavljen dok se brod kretao kroz otvoreni okean što je nevjerovatan podvig iz ugla pomorske vještine.
Do juna, Gajane je napravio svoju najjužniju stanicu, u maloj luci u zalivu Konsepsion blizu Koronela, Čile, i otpočeo povratni put koji je prkeinut pod poznatim okolnostima 18. juna u Filadelfiji.
