Slučaj koji se poslednjih dana ponovo otvara u crnogorskoj javnosti definitivno je pitanje ko dostavlja informacije bivšoj Al projekciji ili pravom sinu bivše predsjednice Vrhovnog suda Milošu Medenici prevazilazi okvir jednog krivičnog postupka.
On zadire u mnogo dublje pitanje funkcionisanja institucija i mogućeg postojanja paralelnih struktura moći unutar sistema.
To je u razgovoru za Borbu rekao ekspert za bezbjednost i analitičar Aleksandar Đurović.
Đurović je za ovaj portal govorio o slučajevima „pojavljivanja“ odbjeglog Medenice, a gdje je poslednjih par puta govorio o operativnim pacima koja su vezana za bezbjednosno interesantna lica a sve u pokušaju kompromitacije bezbjednosnog sektora.
„U takvim okolnostima postavlja se pitanje da li je riječ o pojedinačnom curenju informacija ili o širem obrascu djelovanja mreže ljudi unutar institucija. Ako se pokaže da su informacije iz policijskih ili tužilačkih struktura stizale do Al projekcije ili stvarnog Miloša Medenice, to bi značilo da je u određenom periodu postojao kanal komunikacije unutar sistema i porodice jedne od najmoćnijih figura crnogorskog pravosuđa. Takav scenario ukazuje na mogućnost postojanja neformalnih veza koje funkcionišu paralelno sa zvaničnim institucionalnim procedurama“, kazao je Đurović za portal Borba.
Dodaje da odgovor na ovu problematiku ne predstavlja samo pravosudni izazov, već i test sposobnosti države da raskine sa praksama koje su godinama potkopavale povjerenje javnosti u institucije.
„Ukoliko se kroz istragu indetifikuju konkretni kanali curenja informacija, to bi mogao biti početak ozbiljnog suočavanja sa fenomenom neformalnih mreža unutar sistema. U suprotnom ostaje prostor za sumnju da dio struktura koje su oblikovale sistem i dalje ima kapacitet da utiče na tok osjetljivih postupaka. Zato slučaj Medenica više nije samo običan slučaj pravosudnog ekcesa. On je bezbjedonosni i politički test zrelosti institucija Crne Gore“, zaključio je Đurović za Borbu.
