Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 4,48 milijardi eura, što je 5,9 odsto više u odnosu na 2022. Izvezena roba bila je vrijedna 674,3 miliona, što je za 3,7 odsto, ili 26 miliona, manje nego 2022. godine, dok je uvoz iznosio 3,807 milijardi eura i veći je za 7,7 odsto, ili 274 miliona eura, u odnosu na 2022. godinu.
“Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,7 odsto i manja je u odnosu na uporedni period, kada je iznosila 19,8 odsto”, saopštili su iz Monstata.
Najveći uticaj na rast uvoza, 274 miliona eura, imali su hrana i mašine i transportni uređaji. Uvoz hrane i živih životinja u 2023. godini iznosio je 744,5 miliona eura, što je uvećanje od 108 miliona, ili 17 odsto.
Uvoz mesa i prerade mesa uvećan je za 32 miliona, ili za 22,8 odsto, i iznosio je 172,6 miliona eura. Uvoz povrća i voća iznosio je skoro 113 miliona, što je uvećanje od skoro 23 miliona u odnosu na 2022. godinu.
Kada je u pitanju uvoz pića, on je iznosio 115,4 miliona, što je uvećanje od 25 miliona za godinu dana.
Najveći pad uvoza zabilježen je kod mineralnih goriva i maziva, čak 223 miliona eura, ili 36,2 odsto, dok je pad uvoza električne energije u procentima iznosio 72,1 odsto, što je 150 miliona eura. Lani je uvezeno 58,45 miliona električne energije, a u 2022. godini skoro 210 miliona.
Pad izvoza zabilježen je i kod obojenih metala, i to za 47,3 odsto. Lani je uvoz obojenih metala, u šta spada aluminijum, iznosio 74,6 miliona.
Uvoz hemijskih proizvoda iznosio je 421,6 miliona, što je uvećanje od 75 miliona. U toj kategoriji najveći rast uvoza zabilježen je kod medicinskih i farmaceutskih proizvoda, u iznosu od 50 miliona. Lani su uvezeni medicinski i farmaceutski proizvodi vrijedni 191,5 miliona.
Uvezene mašine i transportni uređaji vrijedni su 885 miliona, što je rast od skoro 25 odsto, ili 175 miliona. Najveći uticaj na rast u ovoj kategoriji imao je uvoz drumskih vozila, koji je lani bio veći za 100 miliona u odnosu na 2022. godinu. Uvoz drumskih vozila je u 2023. godini iznosio 330 miliona.
Lani je zabilježen i rast uvoza odjeće, za 19 miliona, i obuće, za 12 miliona.
Kada je u pitanju izvoz, koji je smanjen za 26 miliona, tu glavni uzrok treba tražiti u aluminijumu. Izvoz obojenih metala pao je za 104 miliona i iznosio je “samo” 67,4 miliona eura.
Izvoz električne energije uvećan je za skoro 37 miliona i iznosio je 206,8 miliona eura. Izvoz pića povećan je za skoro 100 odsto i iznosio je 35,3 miliona eura, dok je uvoz sirovih materija, sem goriva, smanjen sa 91,7 miliona na 77 miliona eura. Porastao je i izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda, i to sa 33,1 milion na skoro 41 milion eura.
Crna Gora je godinama uvozno zavisna država, a uvoz je veći od izvoza za pet, šest, sedam puta. Vlade su se poslednjih godina smjenjivale, ali nijedna nije nimalo doprinijela da se smanji uvozna zavisnost.
Srbija najveći partner
Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 190,8 miliona eura, Bosna i Hercegovina sa 75,5 miliona eura i Slovenija sa 73,5 miliona.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija, sa 661,7 miliona eura, Kina, sa 424,7 miliona eura, i Njemačka, sa 368,2 miliona eura.
Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom (EU).
(Portal Dan)
