Mjesec i po dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, ekonomski udari sve su jači po cijelom svetu.
Inflacija u mnogim, čak i najrazvijenijim ekonomijama, obara sve moguće rekorde, kamate rastu, mnogi nemaju da kupe ni osnovne životne namirnice, struja i gas sve u skuplji…
Još dublja kriza nesporno bi dovela do jačanja inflacije i oštrog pada životnog standarda, tvrde ekonomisti.
Sankcije obije strane uveliko su na snazi, a najavljuju se i nove. Svih 27 članica Evropske unije odobrile su nove udarne pakete, koje uključuju embargo na uvoz ruskog uglja, drvene građe i votke. Sankcije obuhvataju i zamrzavanje sredstava nekoliko ruskih banaka, a najava je da bi mogla uslijediti i potpuna zabrana uvoza svih fosilnih goriva iz Rusije.
Ocjena je da Rusija ide ka najvećoj recesiji od raspada Sovjetskog saveza – samo prethodnih nedelja zamrznuto je više od 358 milijardi dolara ruskog novca i 30 milijardi evra imovine. Američki predsjednik Džo Bajden rekao je da će ekonomske sankcije “vjerovatno izbrisati zadnjih 15 godina ruskog napretka”. Ministarka finansija SAD Dženet Jelen dodala je da bi potpuna zabrana izvoza ruske nafte, dovela do “ogromnog povećanja” cijena na svetskom tržištu.
Istovremeno, poskupljenja i nestašice sve jače udaraju na standard građana širom Evrope. Inflacija je u Belgiji i Češkoj dostigla 8,8 odsto, Poljskoj 8,7 odsto, u Estoniji je 11, Litvaniji 14 procenata, Srbiji i BiH 8,8… U Turskoj je čak preko 60 odsto.
U prevodu, hljeb je u Hrvatskoj od noćas tri evra, u Milanu ga već neko vrijeme plaćaju više od pet, brašno i ulje odavno je teško naći da rafovima po Austriji, Nemačkoj ali i susjednim zemljama. Gas je u Hrvatskoj poskupio 14 odsto, struja skoro 10… Grčki radnici započeli su štrajk širom zemlje zbog, kako kažu, produbljivanja krize, rasta cijena, smanjenih prihoda, ometanja rada trajektnog saobraćaja… Srbija istovremeno nestašice još nije videjela, poskupljenja ima, ali se u odnosu na mnoge druge zemlje dobro drži. Slično je i u Crnoj Gori.
Mnoge zemlje već ozbiljno razmatraju revidiranje svojih ekonomskih politika. Svoje ekonomske planove revidiraće i Srbija, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Nadam se samo revidiranju. Dojče banka je izašla sa procjenama za Nemačku i predviđaju recesiju za celu iduću godinu. Predviđaju bukvalno pakao za cijelu godinu. Mislim da ne može da bude gore od prve godine pandemije, ali ne mogu da isključim ni tu mogućnost. Ako dođe do otvorenog oružanog sukoba zapada i Rusije onda piši sve propalo. Samo da žive glave sačuvamo“, rekao je Vučić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za “Blic” da upravo gledamo rat između zapada i istoka i da će najveće žrtve biti Ukrajina, Rusija i EU.
“Rusija će da pretrpi veliku štetu i ekonomski će biti gurnuta unazad bar jednu deceniju. S druge strane, u EU troškovi će drastično da rastu, prenstveno energenata. I evro će biti strahovito pogođen, a ne bi me iznenadilo i da se izjednači sa dolarom što je već viđeno. EU istovremeno gubi trku u konkurentnosti i scenario koji je neminovan je strahovit pad životnog standarda”, upozorio je Savić.
Govoreći o inflaciji on je dodao da će je svijet gledati još nekoliko godina.
“Rašće sigurno. Cijene nikako ne mogu da ostanu na ovim niovima“, rekao je.
Ključno pitanje
Ključno pitanje biće još dakle dugo: Može li se bez ruskog gasa i nafte, ali i bez pšenice kojom Rusija i Ukrajina snabijevaju čitaveo svijet?
Ukrajina i Rusija izvoze 30 odsto ukupnog svjetskog izvoza pšenice. Najveći su i izvoznici suncokreta i suncokretovog ulja (Rusija 39 odsto, a Ukrajina 18)
Rusija je i jedan od najvećih dobavljača energije na svijetu. Ona je drugi najveći izvoznik sirove nafte na planeti, posle Saudijske Arabije i najveći izvoznik prirodnog gasa, daleko ispred drugoplasiranog Katara. Oko 175 milijardi kubika, odnosno 40 odsto gasa i 30 odsto nafte, na godišnjem nivou, Evropa uvozi iz Rusije.
