“Formirana je radna grupa za avio-dostupnost, sa zadatkom da razmotri sve modele za unapređenje avio-dostupnosti i samim tim doprinese boljoj povezanosti Crne Gore sa drugim zemljama. U tom smislu, MS će donijeti podzakonski akt kojim će biti regulisan postupak proglašenja linije u javnom interesu, kao i kriterijumi za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu. Biće potrebno izmijeniti Zakon o vazdušnom saobraćaju, imajući u vidu da trenutni zakon ne definiše navedenu oblast. Predlog zakona je već u završnoj fazi i nakon što Skupština donese navedene izmjene i dopune, Vlada će donijeti uredbu o proglašenju linije u javnom interesu, kao i o kriterijumima za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu. Na ovaj način će doći do unapređenja avio-dostupnosti na način da će se Crna Gora povezati sa mnogim destinacijama u okviru Evropske unije, kao i na svjetskom nivou“, odgovorila je Vukićević na poslaničko pitanje Nikole Rakočevića (DPS).
On je kazao da je od promjene vlasti 2020. godine resor saobraćaja intenzivno razaran, te da je saobraćajna povezanost Crne Gore planski uništavana.
“Sa 80 direktnih linija sa aerodroma Podgorica i Tivat 2019. godine, došli smo na 30 linija. Umjesto da idemo na 120 dnevnih operacija, koliko ima Tirana. Potpuno razgrađivanje avio-dostupnosti Crne Gore išlo je u prilog aerodromu u Tirani. Smišljena namjera da se našteti Aerodromima Crne Gore (ACG), avio-dostupnosti, ekonomiji Crne Gore, a sve da bi se ojačao regionalni konkurent“, rekao je Rakočević.
Istakao je da su u ovoj godini 63 hiljade građana Crne Gore letjele iz Tirane. Ministarku je pitao šta planira da uradi u cilju privlačenja loukost kompanija i drugih avio-prevoznika, a sve u cilju bolje povezanosti Crne Gore sa svijetom.
Vukićević je u odgovoru kazala da je prethodna vlada (premijera Dritana Abazovića – prim.aut.) najviše pomogla Tirani da postane regionalni centar kada je u pitanju avio-saobraćaj, prenosi DAN.
“Smatram da su odluke donesene u tom periodu veoma loše i da možda ima elemenata za krivičnu odgovornost. Nanijeta je šteta Aerodromima i Crnoj Gori, negativno se uticalona reputaciju Crne Gore kao turističke destinacije, zbog čega neko treba da odgovara“, poručila je Vukićević.
Dok su Aerodromima upravljali kadrovi koje je birala Abazovićeva vlada, podigli su aerodromske takse tokom 2023. godine, zbog čega su Rajaner i Vizer ukinuli veliki broj linija iz Podgorice. Zbog ukidanja linija iz Podgorice, otvorili su veliki broj linija iz Tirane. Iz Rajanera su saopštili da su to uradili zbog povećanja aerodromskih taksi u Podgorici.
Ipak, kako je istakla ministarka saobraćaja, bez obzira na činjenicu da je u odnosu na ranije godine avio-dostupnost na nešto slabijem nivou, Aerodromi Crne Gore bilježe rekorde u broju opsluženih putnika.
“Od 1. januara do 20. oktobra opsluženo je oko 2.600.000 putnika, što je 16 odsto više u odnosu na prošlu godinu. U Podgorici je 38 odsto više putnika čak i u odnosu na 2019. godinu, a u Tivtu je ove godine opslužen i milioniti putnik, prvi put od početka pandemije, praktično poslije pet godina. U Podgorici je tokom ljeta bilo aktivno 58 avio-linija, a u Tivtu 51“, precizirala je Vukićević.
Istakla je da tri niskotarifne kompanije – Rajaner, Vizer i Izidžet – nikada nisu prekidale saobraćaj, već su ga tokom ljetnje i zimske sezone prilagođavale potrebama tržišta i raspoloživim kapacitetima.
“S tim što se mora priznati da su u Rajaneru bili nezadovoljni odlukom koja je donijeta za vrijeme prethodne vlade, a koja se ticala podsticajne šeme za loukost kompanije. Već na početku mandata sam istakla da tu odluku smatram pogrešnom, jer mislim da je uz neke druge okolnosti uticala da loukost kompanije smanje broj letova sa crnogorskih aerodroma. Takva odluka je bila višestruko štetna, jer je, osim uticaja na avio-dostupnost, i marketinški bila veoma loša po Crnu Goru“, rekla je Vukićević.
Pripremaju projektni zadatak za dionicu Pljevlja–Nikšić
Ministarka saobraćaja je kazala da je Prostornim planom Crne Gore do 2040. godine prepoznato pet razvojnih koridora, koje čine saobraćajni pravci, tj. primarna saobraćajna mreža u vidu auto-puteva i brzih saobraćajnica koje se u skladu sa strateškim i planskim dokumentima nadovezuju na mrežu saobraćajnica država regiona i dalje na evropske koridore.
“Na jedan od tih pet razvojnih saobraćajnih pravaca je i brza saobraćajnica Podgorica–Nikšic–Žabljak–Pljevlja. Konkretno za dionicu Pljevlja–Nikšić u toku je priprema projektnog zadatka, što predstavlja prvi korak ka realizaciji ovog projekta. Raspisivanje tendera za izradu projektne dokumentacije planirano je tokom novembra ove godine, a završetak izrade tehničke dokumentacije u prvoj polovini naredne godine. Nakon završetka projektne dokumentacije, sagledaće se dinamika i način realizacije ovog projekta“, izjavila je Vukićević.
Ugovor za idejni projekat dionice Andrijevica–Boljare moguć do kraja mjeseca
Poslanika Elvira Zvrka zanimalo je u kojoj fazi je izrada projekta dionice auto-puta Andrijevica–Boljare i gdje je planiran priključak za opštinu Bijelo Polje.
Ministarka je kazala da je 17. oktobra istekao javni poziv za izbor projektanta za izradu idejnog projekta dionice Andrijevica–Boljare i u toku je vrednovanje ponuda.
“Ukoliko pristigle ponude budu ispravne i ukoliko ne bude žalbi na predmetni postupak, očekujemo da se ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem zaključi do kraja novembra, od kada bi tekao rok za izradu idejnog projekta koji je definisan na 14 mjeseci. U konkretnom slučaju, na osnovu važeće prostorno-planske i tehničke dokumentacije Bijelog Polja i auto-puta Bar–Boljare predviđen je priključak preko petlje Crnča“, saopštila je Vukićević.
