Do polovine juna po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 130 miliona eura, što je za 56 miliona, ili 76 odsto, više u odnosu na isti period prošle godine, kazali su “Danu” iz Uprave prihoda i carina (UPC).
“U 2022. godini 13.043 preduzeća poslovala su sa dobiti. Dobit do 100 hiljada eura u prošloj godini ostvarilo je 11.488 preduzeća, dobit od 100.001 euro do 1,5 miliona imalo je 1.428 preduzeća, dok je dobit iznad milion i po imalo 127 preduzeća”, precizirali su iz Uprave prihoda i carina.
Stopa poreza na dobit do 100 hiljada eura je devet odsto, od 100.001 euro do milion i po 12 odsto, a za preko 1,5 miliona 15 odsto. Progresivno oporezivanje je uvedeno od 1. januara 2022. godine, odnosno tek u ovoj godini porez na dobit plaća se po uvećanoj stopi za iznose dobiti iznad 100 hiljada.
“Obavezu izmirivanja poreza na dobit imalo je 11.216 poreskih obveznika, od čega 3.202 nisu u potpunosti ili djelimično izmirila obavezu. Po osnovu poreza na dobit pravnih lica za poslovnu godinu 2022. po podnesenim prijavama poreza na dobit pravnih lica, prijavljen je iznos obaveze od 131.340.535 eura, a od tog iznosa ukupno je naplaćeno 124.460.711 eura, ili 95 odsto”, saopštili su iz UPC.
Progresivno oporezivanje je jedan od segmenata programa reformi “Evropa sad” koji je usvojila Skupština na predlog vlade koju je vodio Zdravko Krivokapić. Iako je Krivokapić bio premijer vlade koja je predložila set reformi, tvorci programa su Milojko Spajić i Jakov Milatović.
Zbog progresivnog oporezivanja tada je bilo dosta kritika, jer se, kako su tada navodili kritičari, povećanjem poreza na dobit odbijaju investitori.
Spajić je tada isticao da povećanjem poreza na dobit i progresivnim oporezivanjem dobiti idu u korak sa svjetskim dešavanjima i da žele da pošalju poruku da Crna Gora nije poreski raj i da ne žele da privlače sumnjiv kapital.
“Reforma je jak signal i prema investitorima. Prave investitore ne interesuje je li porez devet ili petnaest odsto. To samo interesuje mešetare ili ljude koji hoće da plaćaju na ruke”, poručio je Spajić krajem 2021. godine, kada je predstavljan program reformi “Evropa sad”.
(Portal Dan)
