Svjetska banka (SB) smanjila je, u novom izvještaju, prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 3,6 odsto, prenosi Portal RTCG.
SB je u novom Ekonomskom izvještaju za region, u koji je agencija Mina-business imala uvid, smanjila dva odsto prognozu rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu, u odnosu na januarsku od 5,6 odsto.
SB za narednu godinu prognozira rast BDP-a od 4,7 odsto, što je 0,1 odsto manje u odnosu na januarsku prognozu.
BDP je u prošloj godini rastao 12,4 odsto.
“Ekonomski oporavak Crne Gore u prošloj godini bio je robustan i podržan oživljavanjem turizma. Tržište rada takođe je reagovalo na ekonomski oporavak i fiskalna pozicija se značajno poboljšala”, smatraju u SB-u.
U izvještaju se navodi da je Crna Gora usvojila značajan reformski program Evropa sad koji nosi mnoge prilike, ali i značajne fiskalne rizike.
“Izbijanje rata u Ukrajini pogoršava u suprotnom pozitivne perspektive. To će zajedno sa rastućim rizikom od inflacije uticati na životni standard i siromaštvo”, smatraju u SB-u.
Na Zapadnom Balkanu će stopa rasta pasti na 3,2 odsto u ovoj godini, a efekti rata se prelijevaju na taj podregion uglavnom kroz kanal sirovina. Srednjoročno, očekuje se da taj podregion ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan EU, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.
“Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u cjelini, nekoliko zemalja je i dalje osjetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 odsto njenih stranih direktnih investicija i Srbiju pet odsto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza”, navodi se u saopštenju.
Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdijevanju prirodnim gasom i naftom. Taj podregion 67 odsto svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija (preko bugarskog cjevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije kada je u pitanju prirodni gas.
“Slično kao i u slučaju centralne Evrope. Indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje ekonomije u eurozoni. Zapadni Balkan se snažno oslanja na eurozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dvije trećine svih doznaka koje stižu u taj podregion potiče iz eurozone”, rekli su iz SB-a.
Oni su saopštili da je invazija Rusije na Ukrajinu pokrenula katastrofalnu humanitarnu krizu i ugrozila stabilnost geopolitičkih odnosa. Rat je drugi veliki šok za dvije godine koji je izazvao ekonomski pad u rastućim i zemljama u razvoju Evrope i centralne Azije (ECA).
Prema projekcijama ekonomija regiona će zabilježiti pad od 4,1 odsto u ovoj godini u poređenju sa predratnom projekcijom rasta od tri odsto.
“To bi bila druga kontrakcija za dvije godine i dvostruko veća od pada izazvanog pandemijom u 2020. Rat je razorio Ukrajinu i teško pogodio ekonomsku i finansijsku aktivnost Rusije”, navodi se u izvještaju.
Rastuće i zemlje u razvoju Evrope i centralne Azije vjerovatno će pretrpjeti ozbiljnu ekonomsku štetu zbog snažnih trgovinskih, finansijskih i migracionih veza sa Rusijom i Ukrajinom.
“Očekuje se da će se ekonomija Ukrajine ove godine skoro prepoloviti, i pretrpjeti projektovani pad od 45,1 odsto, dok je privreda Rusije već zapala u duboku recesiju i ekonomska aktivnost će prema projekcijama opasti 11,2 odsto”, dodaje se u izvještaju.
