Beogradski književnik Stefan Simić napisao je ovaj tekst za vrijeme utakmice HRVATSKA-BRAZIL:
U ime svih onih divnih prošlih dana, kojih je bilo
U ime budućnosti, ako ne zajedničke onda dobrosusedske
U ime svih mešovitih brakova i dece
U ime svih ljubavi koje su se dešavale na predivnom hrvatskom primorju
U ime dobre energije koja se zajedništvom najbolje stvara
I zašto još
Zato što ti momci stvarno igraju dobro
Zato što imaju karakter, talenat i petlju
Zato što se retko dešava da “mala” zemlja bude ispred “velikih”
Zato što smo, nekako, svi mi naši
I ko je putovao ili živeo u inostranstvu zna – zemljak ti je onaj ko razume tvoj jezik
I kome, na “našem”, možeš da kažeš šta te raduje ili boli
Zašto još
Kao podrška starom drugu sa kojim smo nekada bili najbliži, a onda raskinuli
Samo što nije kraj sveta, život ide dalje
Ako nešto treba da nas okuplja, to su pobede, uspesi
I pokušaj da se u svemu traži i pronađe ono dobro
Ovoga puta je to sport
Sutra će biti umetnost, nauka, turizam
Svejedno šta je
Važno je da smo svi zajedno, jedni uz druge, jedni za druge
Da se prepoznajemo i pamtimo po dobru a ne po zlu
Da nam srce zavibrira kada se nešto lepo desi i kada osetimo da smo zajedno
Zato sutra treba da stane uz Hrvatsku
I Makedonija, i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Slovenija, i Srbija
I sve naše dijaspore, sa svih strana sveta
Kao za starog prijatelja i druga
Kome se posrećilo da se bori da bude najbolji na svetu
I treba da bude, zaslužio je
I treba ga podržati, iskreno, od srca
I radovati se njegovom uspehu
Isto kao što će i on, sutra, nekim našim pobedama
Treba navijati sutra za Hrvatsku iz 1000 razloga
Da ne nabrajam
Svako ima svoje i dobro je da ih ima
A ja ću vam navesti vlastite
Poslednjih šest letovanja sam proveo tamo
Imam prijatelje
Imao devojku
Možda najlepše nastupe i aplauze koje čovek i može da zamisli
To je za mene Hrvatska
Prijateljska zemlja, narod
I želim da ih gledam u tom svetlu
Zato ću sutra biti svim srcem uz njih
Kao što su i oni bili toliko puta uz mene
Treba navijati sutra za Hrvatsku iz 1000 razloga
Da ne nabrajam
I zbog Istre, Pule, Zadra, Splita, Varaždina, Šibenika, Osijeka, Rijeke, Zagreba
Ko je bio tamo
Zna o čemu pričam
I video je i doživeo mnogo šta
Ja jesam
Bilo me je na svim tim ulicama, trgovima, parkovima, sa svim tim ljudima
I nosim mnogo lepih uspomena
Želim i deci koja dolaze sa ovih prostora to isto
Da prvo upoznaju, dožive, onda im neprijateljstvo neće pasti na pamet
Treba navijati sutra
I zbog Olivera Dragojevića koga svi s ljubavlju slušamo i koji nas dugo nije posetio
I zbog Darka Rundeka, Arsena Dedića, Tina Ujevića, Džonija Štulića
I zbog “Prljavog kazališta”, “Parnog valjka”, “Haustora”, “Azre”
I zbog Josipe Lisac, Massima Savića, Miše Kovača, Ibrice Jusića
I zbog Radeta Šerbedžije, Mustafe Nadarevića, Fabijana Šovagovića
I zbog Karle, Ines, Selme, Tihane, i zbog Bruna, Daria, Šime, Slavena
I mnogih mnogih drugih
Koji su počeli tamo a ima ih svuda
I koji nisu pitali ko je odakle nego su davali pesmu i srce svima, za sve
Tako će biti i sutra
Ne navija se za politiku i ideologiju
Već za prijatelje, braću, sestre, rođake, drugove
Kojima želimo puno sreće i radosti
I da pamtimo i pominjeno jedni druge po dobru
Nije to pobeda samo Hrvatske reprezentacije
Već svih nas koji smo u njihovim pobedama doživeli radost
Ne samo u ime prošlih dana, kada smo verovali da možemo zajedno
Već i u ime budućnosti, koja će nam biti mnogo bolja ako mi zajedno
Jedni prema drugima
Budemo bolji
