Većina Njemaca je nezadovoljna radom vlade socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, a kao najveće probleme navode privredu i useljavanje, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja “Nemački trend”, piše danas Dojče vele.
Radom vlade, koju čine Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD), Zeleni i liberalna Slobodna demokratska stranka (FDP), zadovoljno je svega 19 odsto anketiranih u istraživanju instituta Infratest-dimap, rađenog od 28. do 30. avgusta na reprezentativnom uzorku od 1.310 građana s pravom glasa.
Istraživanje je pokazalo da stranke vladajuće koalicije, SPD, Zeleni i FDP, ne bi imale većinu kada bi izbori za Bundestag bili održani predstojećeg vikenda.
Najveću podršku, od 29 odsto, i dalje ima opoziciona konzervativna koalicija Hrišćansko demokratske unije (CDU) i Hrišćansko socijalne unije (CSU), a slijedi krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) sa 22 odsto.
Socijaldemokrate bi dobile svega 16 odsto, Zeleni 14, a Liberali šest odsto. Opoziciona Ljevica sa četiri odsto ne bi ušla u parlament.
Nezadovoljstvo radom vlade je veliko i među pristalicama stranaka vladajuće “semafor” koalicije, nazvane tako po bojama stranaka koje je čine. Naročito su nezadovoljni simpatizeri liberala, među kojima 80 odsto oštro kritikuje Šolcov kabinet.
Nije neobično da vlade na početku mandata izgube podršku, ali su raniji kabineti uspijevale da povrate poverenje birača znatno pre polovine mandata. Aktuelna vlada, kojoj u decembru ističe polovina mandata, to nije uspela.
Upadljiva je i rekordna nepopularnost kancelara Šolca, čijim radom je zadovoljan svaki četvrti birač.
Šolc se ove nedelje na nešto više od 24 sata povukao sa ministrima u dvorac Mezeberg, kako bi im otvoreno rekao što misli o stagnaciji i prijetećoj recesiji u njemačkoj privredi, i šta protiv toga može da se uradi. Tema je bila i sve manja podrška koalicionoj vladi.
Kancelar i ministri su na sastanku odlučili da naprave plan od deset tačaka u kojem je ekonomija na prvom mestu. Firme bi trebalo da dobiju podršku kroz poresko rasterećenje vrijedno milijarde evra, a trebalo bi intenzivno raditi i na smanjenju birokratije.
Mere za podsticanje privrede sigurno su u skladu s očekivanjima brojnih građana. Prema anketi, građani stanje u privredi vide kao veoma kritično, budući da 73 odsto navodi da je stanje “loše” ili “lošije nego ranije”. Samo među pristalicama Zelenih većina ne vidi razlog za zabrinutost.
Takođe, gotovo polovina ispitanika, 46 odsto, očekuje pogoršanje ekonomske situacije u idućih 12 mjeseci, 38 odsto smatra da će ona biti ista kao sada, dok svega 13 odsto očekuje poboljšanje. Loše stanje u privredi ispitanici ocjenjuju kao najveći problem s kojim se Njemačka trenutno bori.
Pitanje privrede i privrednog rasta u poslednjih pet meseci dobilo je na značaju, dok su rat u Ukrajini i njegove posljedice izgubili na važnosti kod građana Nemačke.
Posle privrede, useljavanja i zaštite životne sredine, na četvrtom mjestu se nalazi pitanje socijalne pravde. U Njemačkoj načelno vlada veliko nezadovoljstvo raspodjelom bogatstva, i osam od deset ispitanika navodi da je ona nepravedna.
Da bi pružila podršku porodicama, vlada je nedavno u zakonodavnu proceduru uputila predlog o osnovnoj finansijskoj pomoći za decu, što podržava 60 odsto ispitanih.
U vladajućoj koaliciji postoje razlike i po pitanju uvođenja gornje granice za cijenu električne energije za industriju i oko oštrije regulacije rasta cijena stanarina, što zahtijevaju dijelovi SPD i Zelenih.
Njemci su prilično uzdržani kad se radi o subvencionisanju cijene struje za privredne grane koje troše puno energije, što podržava 38 odsto, dok oštrije ograničavanje rasta cijena stanarina ispravnim smatra 72 odsto ispitanih.
(Beta)
