Rafinerije nafte trenutno zarađuju gotovo pet puta više na proizvodnji benzina i osam puta više na proizvodnji dizela nego prije godinu dana.
Razlog je manjak kapaciteta nakon obustave prerade u ruskim pogonima, pokazuju podaci, prenosi Al Jazeera.
Pre rata u Ukrajini veliki dio benzina i dizela koje je Evropa trošila proizvodio se u ruskim rafinerijama i uvozio tankerima.
Iako snabdijevanje nije u potpunosti prekinuto, iz Rusije danas stižu daleko manje količine goriva jer su ih kupci izbegavali i pre nego što su Rusiji uvedene sankcije.
Zalihe goriva bile su pak niske prije napada, a kapaciteti za preradu već tada nisu bili dovoljni. Sektor proteklih godina nije bio preterano profitabilan i privlačio je malo ulaganja.
Zato nije bilo dovoljno rezervnih kapaciteta koji bi nadoknadili izgubljene ruske derivate, objašnjava BBC.
Smanjeno snabdevanje iz Rusije donijelo je nove poslove sektoru koji je već radio punim kapacitetom, a manjak kapaciteta, zajedno s visokim cijenama sirove nafte, rezultirao je rekordno visokim cijenama goriva.
Budući da kapaciteta za preradu nema dovoljno, rafinerijske marže, razlika između troška nabavke nafte i prihoda od prodaje derivata, su značajno porasle.
“Posredi je prava kriza u pogledu kapaciteta industrije za proizvodnju tih goriva, koja se u velikoj meri ogleda u veleprodajnoj cijeni dizela i benzina”, kaže za BBC viši analitičar u kompaniji OilX Nil Krozbi.
To pak znači snažan rast dobiti rafinerija.
“Rafinerije trenutno ‘štancuju’ novac”, kaže Krozbi.
Brojke kompanije Refinitiv potvrđuju da je posao prerade nafte danas puno profitabilniji nego što je bio prije 12 mjeseci.
Na dan 8. juna prošle godine rafinerije su na proizvodnji benzina zarađivale 9,26 dolara po barelu, a na proizvodnji dizela 6,84 dolara po barelu.
U sredu su zarađivale 43,11 dolara na benzinu, gotovo pet puta više nego prošle godine, i 51,13 dolara na dizelu, gotovo osam puta više.
