PIŠE: Duško KOVAČEVIĆ
Kada kritikujemo nekoga – udrimo, bez milosti, pogotovo političare, kako da ne. To ne samo da je dozvoljeno nego i poželjno. Tu je upravo bit otvorenog društva.
Ali, ne smijemo lagati i ne smijemo ljudima oduzimati ono što im tako očigledno i dokazno pripada, jer na taj način unižavamo i obespredmećujemo samu instituciju i ambiciju kritike i uopšte kritičkog.
Iako smo prijatelji malo manje od pola vijeka, čak i porodični, kao što odlično znate ne podržavam Vladu u kojoj je on ministar pa ni njega konkretno, ali ko god zna Sašu jedno je neosporno i jedno mu se nikako ne može oduzeti: da je jedan od najboljih studenata u istoriji crnogorskog univerziteta, državnog dakako.
Zajedničarili smo tih godina pa znam odlično sve što je vezano za njegove studije a što se i prepričavalo u tom vremenu, uz malo podsjećanje:
