Saobraćajna policija je u toku oktobra počela da koristi droga testove marke „drager“ pomoću kojih, prilikom kontrole učesnika u saobraćaju, testira one vozače na koje se sumnja da su pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kazali su „Danu“ iz Uprave policije. Kako su naveli, u ovoj godini su, do oktobra, sankcionisali 61 vozača za kojeg je utvrđeno da vozi pod dejstvom nedozvoljenih supstanci.
“U slučaju da test pokaže da je vozač pozitivan na psihoaktivne supstance, upućuje se u zdravstvenu ustanovu na uzimanje urina na analizu. U ovoj godini, do oktobra, službenici saobraćajne policije su sankcionisali 61 vozača za kojeg je utvrđeno da upravlja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Ukoliko vozač odbije testiranje na psihoaktivne supstance, isti se shodno Zakonu o bezbjednosti saobraćaja na putevima lišava slobode i privodi sudiji za prekršaje. U sudskom postupku istom je predviđeno obavezno izricanje zatvorske kazne u trajanju od 15 do 60 dana”, kazali su za „Dan“ iz UP.
Psiholog i izvršni direktor NVO „Preporod“ Jovan Bulajić smatra da je manje bitno da li su lica u stanju smanjene uračunljivosti zato što su pod dejstvom ilegalnih ili legalnih psihoaktivnih supstanci (PAS), jer, kako objašnjava, i jedne i druge stvaraju nerealan doživljaj.
“Uveliko ili u potpunosti vam oduzimaju sposobnost upravljanja vozilom i dovode vas u ogroman rizik da ugrozite živote i imovinu drugih učesnika u saobraćaju, saputnika i svoj život”, kazao je Bulajić za „Dan“.
Na pitanje da li bi lica koja su više puta zaticana u vožnji pod dejstvom PAS trebalo da budu pod pojačanim nadzorom sistema, Bulajić navodi da je to nemoguće.
“Jer kad neko više puta griješi u ovoj okolnosti, onda imamo prostora da pretpostavimo da se već radi o aktivnoj fazi zavisnosti. Tad policijska represija i kažnjavanje ne donose rezultat.
Ali, kad bi zakon to udesio, mislim da bi mjera obaveznog upućivanja na tretman zavisnosti mogla da promijeni okolnosti. I to dugotrajniji tretman, ne nekakvih „par seansi“. I naravno, taj bi tretman trebalo da plaća onaj koji je upućen na njega. Isto tako, ako se radi o osobi za koju se nedvosmisleno utvrdi da se radi o licu u stanju socijalne potrebe, onda da država „ne žmuri“. Pa koliko god da će se sad neki zapitati „odakle mu/joj da pije i drogira se, a u stanju je socijalne potrebe“. To je već neka druga tema, i neophodna bi bila dublja elaboracija, ali nije ovo nemoguća okolnost”, smatra on.
Analiza, objavljena u Strategiji poboljšanja bezbjednosti u drumskom saobraćaju, pokazala je da je više od trećine vozača prijavilo da su bar jednom u poslednjih 30 dana upravljali vozilom nakon konzumiranja alkohola, dok je 4,7 odsto prijavilo vožnju nakon upotrebe droga.
“Zastupljenost vožnje pod uticajem alkohola je dvostruko veća u odnosu na evropski prosjek, što ukazuje na alarmantnu situaciju u Crnoj Gori u pogledu ovog rizičnog ponašanja u saobraćaju, dok što se tiče vožnje pod uticajem droga, situacija je nešto povoljnija u odnosu na prosjek evropskih zemalja”, navodi se u stategiji MUP-a.
U tom resoru navode da se napori koji su napravljeni poslednjih godina u pogledu smanjenja vožnje pod uticajem alkohola i droga moraju nastaviti, kao i da postoji znatan potencijal za redukovanje broja i posledica saobraćajnih nezgoda koje nastaju zbog vožnje pod uticajem alkohola i droga.
“Zastupljenost vozača pod uticajem alkohola od 4,5 odsto od svih kontrolisanih je izuzetno veliki procenat, jer isti označava da ako su vozači prilikom kontrole zaustavljani nasumice, slučajnim uzorkovanjem, da je u saobraćajnom toku u Crnoj Gori u svakom trenutku od 22 vozača jedan pod uticajem alkohola. Logično se nameće i ovo kao jedan od ključnih problema bezbjednosti saobraćaja u Crnoj Gori”, navodi se u strateškom dokumentu MUP-a.
Etilometre pregledaju polugodišnje
Iz policije su kazali da se alkotestiranje učesnika u saobraćaju vrši pomoću etilometara marke „alco-quant“ i „drager“.
“Ovi uređaji posjeduju odobrenje tipa koje izdaje Zavod za metrologiju Crne Gore i isti se pregledaju i ovjeravaju svakih šest mjeseci, u skladu sa propisima iz oblasti metrologije. Svaki uređaj za alkotestiranje posjeduje sopstvenu memoriju koju službenici saobraćajne policije ne mogu brisati, a obaveza je neposrednih starješina da vrše kontrolu uređaja i uporede broj sankcionisanih vozača sa brojem registrovanih prekršaja, te se na taj način sprečava eventualno selektivno sankcionisanje učesnika u saobraćaju”, objasnili su iz UP.
(Portal Dan)
