Postoje neke alarmantne sličnosti između sadašnjice i razdoblja kada su se sprovodile pripreme za Prvi i Drugi svjetski rat, rekao je Orban za javni servis Kosut Radio.
– Ono što se danas događa u Briselu i Vašingtonu, ili trenutno više u Briselu nego u Vašingtonu, stvara raspoloženje za eventualni vojni sukob, koji bismo mogli opisati kao pripremu za ulazak Evrope u rat – rekao je.
Što se tiče situacije Mađarske u tom kontekstu, Orban je rekao da Mađarska kao članica NATO ima predstavnike u tim grupama, „ali ne želimo da učestvujemo u sukobu, bilo finansijskim doprinosom, niti slanjem oružja, čak ni u okviru NATO.
Mađarska, članica Evropske unije i NATO, odbija da pruži vojnu pomoć Ukrajini u odbrani od ruske invazije koja je počela u februaru 2022.
Budimpešta, takođe, želi da se izvuče iz dugoročnog plana NATO za pomoć Ukrajini, a njen ministar spoljnih poslova naziva to „ludom misijom“.
Orban je rekao da vojne sposobnosti NATO daleko premašuju one Ukrajine, stoga je malo vjerovatno da će Rusija ili bilo koja druga zemlja napasti NATO.
– Ne smatram logičnim da Rusija, koja ne može da pobijedi ni Ukrajinu, odjednom dođe i proguta cio zapadni svijet – rekao je Orban. – Šanse za to su izuzetno male.
Orban je rekao da smatra spominjanje ruske pretnje uvodom u dublje uplitanje Zapada u ukrajinski rat.
Nacionalista Orban, na vlasti od 2010, izgradio je svoju kampanju za izbore za Evropski parlament sledeći mjesec na izbjegavanju dubljeg uplitanja u sukob i porukama da bi glasanje moglo da odredi tok rata i mira u Evropi.
– Mi Mađari vjerujemo da će ovi predstojeći izbori biti o ratu i miru, i naravno, takođe, o migracijama i zaštiti tradicionalnih porodica, ali pitanje rata sada je ispred svih drugih važnih pitanja – rekao je Orban.
Odnosi između Budimpešte i Vašingtona zaoštrili su se zbog otezanja Mađarske oko ratifikacije švedskog pristupanja NATO, kao i zbog Orbanovih bliskih veza s Moskvom, uprkos ratu u Ukrajini.
