Nema naznaka da će doći do pada cijena kvadratnog metra, kažu agenti prodaje. I pored nižih kamatnih stopa na stambene kredite građanima, naročito mladima je kupovina stana nedostižna.
Stan kao san, ali mnogima nedosanjan. O stanu sanja i 24-godišnji Podgoričanin Marko Janković. Da bi kupio nekretninu od čedrdesetak kvadrata u glavnom gradu, Marko kaže, potrebno je najmanje 70 hiljada eura koje su za njega u ovom trenutku nedostižne, prenosi RTCG.
“Jako je teško do kredita, to je 20 godina, jedna plata ode na kredit, druga na račune, nema pomoći države za mlade, nema projekta 1000+”, kaže Marko Janković, koji živi kao podstanar.
Iako je Centralna banka pokrenula inicijativu za snižavanje kamatnih stopa na kredite za građane, mnogi dijele Markovu sudbinu, pogotovo oni sa najnižim primanjima.
A na tržitu nekretnina potražnja je veća od ponude pa cijene kvadrata rastu – u odnosu na 2022. u prvom kvartalu ove godine bilježi se rast od 40% podaci su Monstata.
“U Podgorici je kvadrat od 1.700 eura pa naviše, na primorju zavisi od dijela, na potezu od Bara do Ulcinja, dok se u Boki kvadrat prodaje od 5 do 10 hiljada, a u luksuznoj gradnji ide i do nevjerovatnih 20.000 eura”, kaže Goran Popović, agent za prodaju nekretnina.
Od 2022. do decembra prošle godine podignuto je 143 miliona stambenih kredita, što je rast od 31,74 odsto, podaci su CBCG, ali i iskustva iz direktne prodaje.
“Zbog specifične situacije dolaska Rusa i Ukrajinaca cijene zakupa stana su drastično porasle, čak i do 50% pa su ljudi shvatili da je bolje da se kreditno zaduže i da im je lakše da plaćaju ratu kredita, stanove kupuje domaće stanovništvo”, navodi Popović.
Agenti predviđaju da cijene nekretnina neće padati, pa je pitanje čemu se Marko može nadati u budućnosti, da li će ikada doći do svog stana.
“Ne želim da porodica koju stvorim živi kao podstanar”, poručuje Marko.
Skupi stanovi, visoke kirije, mjesečni računi, inflacija sve su to izazovi sa kojima se građani svakodnevno nose, a čemu se ne nazire kraj.
