Ekonomski analitičar Mirza Mulešković smatra da je rast bruto domaćeg proizvoda Crne Gore u prvom kvartalu ove godine morao pratiti znatno povećanje zarada, jer potrošnja stanovništva u velikoj mjeri participira u njegovoj strukturi.
Mulešković je u razgovoru za Pobjedu rekao da je rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine trebalo da bude veći od 7,2 odsto, jer smo tada imali visok rast zarada, shodno programu Evropa sad.
On smatra da, uprkos rastu BDP-a, nije došlo do poboljšanja standarda građana, shodno rastu minimalnih i prosječnih primanja.
“Dobro je što je došlo do rasta BDP-a i za očekivati je bilo da do toga dođe jer smo u uporednom prvom kvartalu prošle godine imali veliki pad od 6,4 odsto, usljed uticaja pandemije i stopiranja i usporenosti ekonomskih aktivnosti. Sa druge strane, rast BDP-a je morao pratiti znatno povećanje zarada, jer potrošnja stanovništva u velikoj mjeri participira u strukturi BDP-a“, rekao je Mulešković.
Prema zvaničnim podacima Monstata, crnogorski BDP je u prva tri mjeseca ove godine iznosio 1,03 milijarde eura i porastao je 7,2 odsto, što je znatno više od prosječnog rasta u državama EU od 5,6 odsto.
Zvaničnici Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda nedavno su saopštili da revidiraju prognoze rasta crnogorskog BDP-a u ovoj godini sa januarskih 5,6 odsto na 3,6 odsto, odnosno 3,8 odsto. Glavni razlozi za to su velika neizvjesnost izazvana ratom u Ukrajini i rastom inflacije.
Na pitanje Pobjede kakav ekonomski rast očekuje do kraja godine, Mulešković je odgovorio da se nada da će on biti 3,6 odsto, koliko su trenutne procjene međunarodnih finansijskih institucija.
“Rast će u velikoj mjeri zavisiti od turističke sezone. Moraćemo zbog ovolike inflacije pažljivo da pratimo kako se sve to kreće, jer nekad inflacija može da zamagli postignute rezultate, odnosno da poveća rast BDP-a. Sve će pokazati drugi i treći kvartal. Ovo treba da bude veliki alarm za donosioce odluka da se ekonomija nije oporavila i da treba ulagati u razvoj realnog sektora“, zaključio je Mulešković.
