Crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je za britanski “Gardijan” da zvanična Podgorica ne treba da mijenja stav o priznanju nezavisnosti “Kosova”.
Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović u intervjuu za britanski list Guardian komentarisao je formiranje Vlade Milojka Spajića i stranoj publici pokušao da objasni zašto Spajić formira većinu sa, kako piše Guardian, prosrpskim političkim snagama.
Milatović insistira da je glavni cilj premijera bio da obezbijedi super-većinu u parlamentu kako bi se otključale reforme pravosuđa.
„Kao predsjednik bio sam veoma jasan od izbora da ostaju tri spoljnopolitička cilja: kredibilnije članstvo u NATO-u, 100% usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcionisanje Rusije i nezavisnost Kosova, i dobrosusedski odnosi, uključujući Srbiju i Kosovo. To su principi koje očekujem od nove vlade.”
Govoreći o EU integracijama, Milatović tvrdi da EU može pokazati svoju obnovljenu posvećenost principu proširenja tako što će u roku od pet godina primiti svog „najdužeg“ kandidata, Crnu Goru, rekao je on.
„Naše članstvo bi bila priča o više od Crne Gore. To bi pokazalo zemljama pristupnicama da se put reformi isplati“, rekao je Jakov Milatović u intervjuu za Guardian.
Uoči posjete Londonu ove nedjelje, tokom koje se očekuje da se sastane sa kraljem Čarlsom i ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, Milatović je rekao da je proširenje potrebno da bi se povratio politički duh, a ne da se svede na tehničku vježbu.
„Cio proces EU u poslednjih 10 godina postao je veoma tehnički i od velikog proširenja na istok 2004. godine izgubio je političku dimenziju“, rekao je on.
Tvrdi i da je ruska agresija na Ukrajinu djelovala kao poziv na buđenje u Briselu i drugim evropskim prijestonicama da pristupanje mora da bude geopolitički aspekt. Očigledno, dodaje ono zadržava tehničku dimenziju, ali naše članstvo bi pokazalo skeptičnoj javnosti da je proširenje još uvijek živo i da nije samo pitanje elita.
Milatović je takođe naglasio da se prozapadna orijentacija Crne Gore neće promeniti iako je premijer, Milatovićev saveznik, bio primoran na savez sa prosrpskom strankom da formira vladu posle parlamentarnih izbora na leto. On je obećao „100% usklađenost sa spoljnom politikom EU“ i „verodostojnije“ članstvo u NATO-u.
Opisujući sebe kao realistu, on je rekao da je predvidio vremenski raspored prema kojem će zemlje članice EU ratifikovati članstvo Crne Gore 2027. godine, što će dovesti do punopravnog članstva 2028. godine.
Postignut je vitalni napredak po pitanju temeljnog pitanja reforme pravosuđa, rekao je on, što je dovelo do uklanjanja, a ponekad i hapšenja „prljavih ljudi“ u pravosuđu povezanih sa organizovanim kriminalom. On je, međutim, priznao da nedostaje politički konsenzus o tome ko treba da popuni upražnjena mesta, uključujući i mjesto vrhovnog državnog tužioca, koje je prazno od juna prošle godine.
Milatović je rekao da će njegovo rukovodstvo imati nultu toleranciju na korupciju i da će nova parlamentarna većina dovesti do imenovanja sudija do kraja ove godine.
„Poboljšanja vladavine prava bila bi „masovni signal da zemlja napreduje“, mišljenja je Milatović.
Guardian piše da je dio momentuma od Milatovićevog izbora nestao zbog nesposobnosti mandatara Milojka Spajića da formira Vladu.
Spajić je, piše britanski list, odbacio koaliciju sa DPS-om, ali sa 18 političkih partija koje su dobile mandate, nije uspio da formira većinsku vladu i prošle sedmice je na kraju formirao savez koji je omogućio put do vlasti, kako navode, „prosrpskoj koaliciji“. Njegova odluka dovela je do žestokih kritika američkog ambasadora u Crnoj Gori Džudi Rajsing Rajnke, koja je rekla da bi ometala pro-EU aspiracije Crne Gore ako bi se formirala vlada koja bi uključivala stranke koje su se aktivno suprotstavljale „evroatlantskim vrednostima“.
