Iz pokreta “Evropa sad” saopštili su da je rebalans budžeta uslovljen, kako kažu, pumpanjem rashoda, a ne programom ”Evropa sad”.
”U posljednjih nekoliko mjeseci od strane političkih subjekata i članova 43. Vlade čuli smo veliki broj neosnovanih optužbi na račun programa ”Evropa sad” koji se već deveti mjesec uspješno sprovodi na dobrobit zaposlenih, poslodavaca i države. Usvajanjem predloga rebalansa i iznošenjem neistina kako je implementacija Programa glavni razlog za korekciju budžetskih planova, ovim putem želimo javnost da informišemo šta sve ima veze sa Programom Evropa sad! a šta ne”, poručuju iz Pokreta.
Navode da su prihodi za osam mjeseci ove godine iznad plana za preko 130 milopna eura, prema podacima Uprave prihoda i carina.
“I pored toga Ministarstvo finansija je predložilo, a Vlada usvojila rebalans budžeta, kojim su planirani ukupni prihodi budžeta na nivou od tri miliona eura ispod prvobitnog plana. Dakle, plan je da u narednim mjesecima prihodi budu značajno niži čak i u odnosu na 2018. godinu, uprkos velikom ekonomskom rastu u avgustu, koje će se odraziti na naplatu u septembru i oktobru”, poručuju iz pokreta “Evropa sad”.
Kažu i da su prihodi preko 130 miliona eura iznad plana, iako je smanjeno poresko opterećenje rada za preko 50 odsto i akcize za 50 odsto.
“Tome u prilog govori i činjenica da je Evropa sad podstakla ekonomsku aktivnost, a samim tim i povećala naplatu indirektnih poreza”, navodi se u saopštenju Pokreta.
Kažu i da se ministar finansija Aleksandar Damjanović poziva na zakone koji utiču na prihodnu stranu.
“Ti zakoni su spremni, a neki su čak u skupštinskoj proceduri bili kada je izabrana 43. Vlada. Međutim, ni nova Vlada ni poslanici nisu žurili sa usvajanjima, iako bi dodatno ojačali prihodnu stranu, koja je već na rekordno visokom nivou. Sve što je urađeno u resoru finansija na prihodnoj strani je bilo preuzeto od prethodne Vlade, a to je: smanjenja akciza na gorivo i smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice. Sa druge strane, pomoć pri smanjenju prihoda budžeta mu je stigla i od bivših kolega poslanika, koji su izmjenama Zakona o finanisranju lokalne samouprave, samo Glavnom gradu dodijelili dodatnih 20 miliona eura i to u izbornoj godini”, poručuju iz “Evropa sad”.
Deficit budžeta za sedam mjeseci ove godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, je na rekordno niskom nivou od 57 miliona eura ili jedan odsto BPD-a.
“Izvjesno je da će deficit biti i ispod 0,5% BDP-a, jer će, prema podacima UPC, prihodi u avgustu biti preko 200 miliona eura. Nastavak dobre naplate slijedi u septembru. Zato se sada postavlja pitanje kako i zašto se sa pozitivne nule u septembru planira, za samo tri mjeseca, podizanje deficita na čak 438 miliona ili čak 8% BDP-a? Kako je Evropa sad reforma koja se tiče isključivo prihodne strane, a prihodi su u odnosu na prošlu godinu veći za preko 130 miliona eura, jasno je da Evropa sad veze nema sa rebalansom budžeta, koji je uslovljen pumpanjem rashodne strane”, poručuju iz pokreta “Evropa sad”.
Kada su, kako kažu, planirali budžet nije bilo ni naznaka da će doći do geo-političkih previranja i rata u Ukrajini.
“Podržavamo, naravno, svaku dodatnu pomoć za penzionere i socijalno ugrožene, ali moramo građanima da objasnimo i ovo (jer neustavna Vlada to zna, ali prećutkuje): Nove obaveze nisu rezultat sprovođenja programa Evropa sad. Ono što je vrlo zanimiljivo pomenuti je da rebalansom nije uzeta nijedna ušteda napravljena u periodu januar-avgust već je samo na planiranu potrošnju dodata nova potrošnja”, kažu u Pokretu “Evropa sad”.
Navode i dodatne obaveze, a koje, kako kažu, nemaju nikakve veze sa programom ”Evropa sad”.
“Povećanje rashoda za zdravstvo od 38,6 miliona eura koje je rezultat decenijski nagomilanog duga i rada svih prethodnih direktora Fonda za zdravstveno osiguranje. Povećanje izdataka za PIO od 36 miliona eura koje je rezultat najavljenog jednokratnog davanja i rezultat povećanja minimalne penzije na većem nivou od prethodno usvojenog u decembru”, kažu u pokretu Evropa sad.
Tu je, kako kažu, i povećanje izdataka od skoro 30 miliona eura za bruto zarade, što je rezultat nesistemskog Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji su usvojili poslanici, iako je Zakonom bila iskazana dobra namjera.
“Ovoliki rast rezultat je i planiranog povećanja broja zaposlenih, za koje saglasnosti svakodnevno daje ministar finansija, koji je prethodno i dao saglasnost na sistematiazacije svih ministarstva sa planiranim enormnim povećanjem, umjesto da se radi na racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru. Samo u MUP-u je sistematizovano preko 1000 novih zaposlenih. Povećanje izdataka od 25 miliona eura za kupovinu hartija od vrijednosti za bespotrebno ubrizgavanje para u EPCG”, kažu u Pokretu “Evropa sad”.
Dio projekta “Evropa sad”, kako kažu, nije ni povećanje izdataka koje se takođe odnosi na naknade za majke sa troje i više djece, kao i na radnike iz rudarsko metalskog sektora u ukupnom iznosu od oko 13 miliona eura.
“Ostalo povećanje ukupnih izdataka od preko 50 miliona eura rezultat je povećanja kod velikog broja potrošačkih jedinica za nepotrebne i neproduktivne troškove, koje smo mi uspjeli da smanjimo u 2021. godini za preko 200 miliona eura”, navodi se u saopštenju Pokreta “Evropa sad”.
Potrebno je, kako kažu, napomenuti da je rebalansom i potrošačka jedinica Služba Predsjednika Crne Gore dobila povećanje od preko 500.000 eura.
“Uzimajući sve ovo u obzir, jasno je da nijedna nova obaveza od navedenih nema veze sa programom Evropa sad, iako to uporno pojedini ministri pokušavaju predstaviti javnosti. Evropa sad je povećala životni standard građana, rasteretila preduzeća visokih troškova za poreze i doprinose na zarade i doprinijela rekordnoj naplati prihoda budžeta. Dakle, od Evrope sad profitirali su i zaposleni i poslodavci i država”, zaključuje se u saopštenju pokreta “Evropa sad”.
