Italija je potpisala ugovor sa Albanijom o izgradnji dva centra na albanskoj teritoriji za prihvatanje imigranata, pod italijanskom jurisdikcijom. Sporazumu se protive opozicione stranke u obje zemlje. Prije Italije je nešto slično pokušala Velika Britanija dogovorom sa Ruandom koji nikada nije ostvaren. Zainteresovanost za takav plan pokazuju i Danska, Austrija i Njemačka.
Ugovor koji su potpisale italijanska i albanska vlada o izgradnji dva centra za prijem imigranata na albanskoj teritoriji, ali pod italijanskom jurisdikcijom, u 14 tačaka opisuje na koji način će biti realizovan i koje su obaveze dviju zemalja potpisnica. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je riječ o inovativnom evropskom rješenju.
“Albanija će omogućiti Italiji korišćenje određenih dijelova svoje teritorije na kojima ćemo, o svom trošku, izgraditi dva centra za prihvatanje imigranata koji će biti pod našom jurisdikcijom. Na početku će moći da prihvate 3.000 imigranata koji će tu boraviti onoliko koliko je potrebno da se obrade njihovi zahtjevi za azil ili eventualne procedure za povratak u zemlju porijekla. Namera nam je da godišnje tu prođe i do 36.000 ljudi”, rekla je Đorđa Meloni, premijerka Italije.
Premijerka je precizirala da se ovaj protokol odnosi na imigrante koji se ne iskrcavaju na italijansku obalu već su spaseni na moru i da se ne odnosi na trudnice i djecu.
Imigranti će biti iskrcavani na albansku teritoriju, dok će Italija obaviti procedure iskrcavanja, identifikacije i logistike.
Rama: Kada Italija pozove, Albanija se odaziva
Albanski premijer Edi Rama je na italijanskom izjavio je da su albanski imigranti bili prvi koji su pogodili Italiju 1990. godine i da prema ovoj zemlji imaju veliki dug te: kada Italija pozove, Albanija se odaziva.
“Nikada nećemo moći da se odužimo Italijanima za sve ono što su učinili za nas kada smo masovno počeli da se iseljavamo u Italiju, u potrazi za boljim životom i bjekstvom od pakla. Taj dug je nemoguće isplatiti. Neki spekulišu da to radim da bismo lakše došli do pregovora za ulazak u Evropsku uniju, što zaista nema smisla”, naveo je Rama.
Sporazumu se protivi opozicija u obje države, ali i nevladine organizacije
Nakon potpisivanja ovog sporazuma, albanska opoziciona Demokratska partija podnijela je zahtjev za hitan razgovor sa premijerom, ne bi li dobila objašnjenje o razlozima postojanja ovakvog sporazuma koji članovi te stranke nazivaju izdajom Albanije.
“Poštujem italijansku premijerku, ali ovaj sporazum sa Edijem Ramom je nevažeći, pošto je on pod međunarodnom istragom i voljan je da potpiše bilo šta samo da se spase te istrage. On je saučesnik sa bivšim visokim funkcionerom FBI-ja i mi ćemo Vašingtonu poslati još dokaza, tako da njegovi dogovori nisu važeći”, rekao je Salji Beriša iz Albanske demokratske partije.
Italijanska opozicija na čelu sa Demokratskom partijom pod vođstvom Eli Šlajn, smatra da se ovim ugovorom krši međunarodno pravo. Sa tim se slaže i deo italijanske javnosti, kao i organizacije koje se bore za ljudska prava.
“Ovaj dogovor nas vrlo brine, jer italijanska vlada vodi politiku isključivanja i eksternalizacije imigranata. To je neka vrsta automatskog pritvora što je zabranjeno međunarodnim pravom. Nadamo da će ovaj sprazum biti poništen i očekujemo da će se napokon uvesti praksa zaštite ljudskih prava”, istakla je Simona Kjodo iz Amnesti internešnala u Italiji.
Sporazum će biti na snazi pet godina
Dogovor ostaje na snazi pet godina. Italijanske vlasti će, kako piše u sporazumu, obezbjeđivati poštovanje osnovnih ljudskih prava i slobode u skladu sa međunarodnim pravima, a pristup tim objektima će biti omogućen advokatima, međunarodnim organizacijama i agencijama Evropske unije.
Iz Brisela kažu da od Italije očekuju detalje sporazuma koji je svakako drugačiji od onog koji je potpisala Velika Britanija sa Ruandom i koji, ukoliko bude funckionisao otvara vrata i drugim zemljama Unije za eksternalizaciju svojih granica, kada su imigranti u pitanju.
(RTS)
