Inflacija u evrozoni u januaru je smanjena na 8,5 odsto sa 9,2 odsto u decembru, što je treći mjesec opadanja inflacije, pokazali su preliminarni podaci Eurostata uoči sljedeće odluke Evropske centralne banke (ECB) o povećanju kamatnih stopa.
Inflacija je dostigla rekordnih 10,6 odsto u oktobru, što je ojačalo nadu da su pritisci na cijene dostigli vrhunac.
Istraživanje agencije Reuters pokazalo je da su ekonomisti očekivali pad januarske inflacije u evrozoni na devet procenata, što znači da su cijene padale brže nego što je prognozirano.
Iako su ovi podaci dobro došli kreatorima politike ECB koji se bore protiv inflacije, podatke ipak treba uzeti sa rezervom.
Tehnički problemi u njemačkom zavodu za statistiku onemogućili su precizno računanje, već su rezultati zemlje čija ekonomija čini 28 odsto evrozone dobijeni na osnovu procjene modela.
Takva sitaucija stvara veliku neizvjesnost, ocijenili su analitičari banke JP Morgan, a dodatni nemir izaziva bazna inflacija, ključna mera za osnovne trendove inflacije, koja je nastavila da raste. Osnovna inflacija bez računanja cijena energije i prerađene hrane, ubrzala je na sedam sa 6,9 odsto.
Kreatori politike ECB u četvrtak bi trebalo da objave svoju najnoviju odluku o kamatnim stopama. Od njih se očekuje da ponovo povise kamatne stope i da preliminarni podaci Eurostata neće promeniti njihov kurs.
Očekuje se da će ECB povećati stopu za 50 baznih poena, odnosno za 0,5 odsto u februaru i martu, nakon čega će usljediti povećanje od 25 baznih poena u maju, prema anketi koji je sproveo Bloomberg. Ekonomsiti očekuju da će ECB podići stope na 3,25 odsto sa sadašnjih dva procenta.
(Biznis.rs)
