Evropska komisija smanjila je za 0,3 procentna poena svoje prognoze ekonomskog rasta za eurozonu u 2023. i 2024. godini na 0,8 procenat odnosno 1,3 procenata, posebno zbog teškoća u Njemačkoj i njenoj industriji.
Očekuje se da će 20 zemalja koje koriste euro bilježiti rast od 0,8 odsto ove godine umjesto 1,1 odsto koliko je prognozirano u izvještaju u maju, navela je Evropska komisija. Za iduću godinu očekivanja su smanjena na 1,3 odsto sa 1,6 odsto.
Inflacija nastavlja da usporava. Brisel sada računa na prosječan rast potrošačkih cijena od 5,6 odsto u 2023. godini, što je 0,2 poena manje u odnosu na posljednju prognozu u maju, i rast od 2,9 odsto u 2024, odnosno 0,1 procenat više nego prognozirano u maju, navodi se u saopštenju objavljenom danas.
“Slabost u domaćoj tražnji, posebno potrošnji pokazuuje da visoke potrošačke cijene koje i dalje rastu za većinu dobara i usluga vrše veći pritisak od očekivanog”, navodi se u saopštenju Komisije.
Evropski komesar za ekonomiji Paolo Đentiloni rekao je na konferenciji za novinare da se očeka “dalje slabljenje narednih mjeseci” kada će se privreda suočavati sa više izazova.
Ključni izvor slabosti evropske privrede je Njemačka, čija privreda je pogđena višim cijenama energije i usporenom tražnjom u Kini, važnim trgovinskom partneru.
Komisija predviđa da će nemačka privreda ove godine bilježiti pad od 0,4 odsto. Prema Međunarodnom monetarnom fondu Njemačka je jedina veća privreda koja će, kako se očekuje da bilježi pad ove godine, i predviđa pad od 0,3 odsto.
(BETA)
