“Za razliku od nekadašnje Jugoslavije, od koje su komunisti u periodu 1945–1962. napravili ekonomski bum, današnja Crna Gora je propustila svoju šansu i lutala bez jasne vizije na polju ekonomije“, kazao je za Dan ekonomski analitičar Predrag Drecun.
U analizi povodom 17. godišnjice nezavisnosti, Drecun kaže da smo nakon 2006. godine ekonomiju pustili da ide spontano bez jasne vizije.
“Bilo je kratkih ekonomskih uzleta, koji su više bili posljedica spoljnih nego unutrašnjih faktora. Recimo, periodi od 2006. do 2008. bio je izuzetno povoljan, ali ispostavilo se neodrživ. Umjetnost vođenja ekonomskog sistema je da on bude u održivom rastu, a ne u spontanom i nekontrolisanom i, najvažnije, u nepredvidivom trendu. Struktura naše ekonomije zahtijeva konstantno prisustvo stranih investicija na nivou od najmanje 10 posto BDP-a. Crnogorska ekonomija je protočni bojler kroz koji stalno mora da protiče voda, jer više vode ističe nego što utiče. Taj negativni saldo peglamo zaduživanjem, i tako postajemo taoci koncepta ekonomije usluga, bez realnog sektora”, rekao je Drecun.
On smatra da je paradoksalno očekivanje da ćemo novcem od turizma dovesti platni bilans u ravnotežu zato što je naš turizam upravo ogromni generator spoljnotrgovinskog deficita.
“Najmanje 80 odsto turističke usluge Crne Gore formira se uvozom hrane i pića, radne snage, osnovnih sredstava, zaliha. Osnovni strukturni problem naše ekonomije je spoljnotrgovinski deficit, a mi za 17 godina nijesmo ništa učinili da ga smanjimo, naprotiv, on je povećan. Tako je u 2006. i 2007. godini ostvaren veoma visok rast od 18,4 odsto, odnosno 25,1, a spoljnotrgovinski deficit je u tim godinama rastao za 101 odsto, odnosno za 78 odsto. To ubjedljivo govori da suština nije isto što i pojavni oblik. Naš BDP-a je rastao sa dosta oscilacija. Godine 2006. imali smo BDP 2,1 milijardu eura, da bismo 2022. godinu završili sa preko pet milijardi BDP-a, ali se struktura nije bitno mijenjala. To znači da su svi sektori rasli relativno jednako, osim turizma u godinama ekstremnog pada i onda naglog oporavka. Ako te godine korone gledamo kao incident, možemo zaključiti da je naša ekonomija strukturno veoma neelastična”, ističe Drecun.
Prema njegovim riječima, ono što vara analitičare jeste velika osjetljivost, pa čak i ranjivost malog sistema kao što je naš, tako da se brzi povratak nakon pada učini na prvi pogled kao promjena strukture.
“To je odsustvo strategije i političkog konsenzusa. Neoliberalni koncept i nije neka strategija, jer se sve prepušta tržištu. Izazov je svaka globalna kriza, jer se u uslovima visoke uvozne zavisnosti veoma brzo pojave negativni efekti. Jačanjem realnog sektora (poljoprivreda, hrana, energetika, mala preduzeća, izvoz finansijskih usluga nove generacije), privlačenjem stranih investicija, i supstitucijom uvoza treba da se bavi naredna vlada”, kategoričan je Drecun.
On smatra da je bankarski sektor danas “opasno loše dizajniran” iako je u pitanju sektor koji je najviše regulisan u svijetu, pa tako i kod nas.
“Novac naših građana dat je privatnim licima na čuvanje, a kao garancija da će ga dobro čuvati postoji Centralna banka. Najupečatljiviji pokazatelj loše strukturiranog bankarskog sektora je odnos depozita i kredita. Poželjan odnos treba da bude 1,1 (100 jedinica depozita prema 110 jedinica kredita). Međutim, CBCG je dizajnirala naš sistem tako da danas odnos depozita i kredita iznosi 0,73, što znači da na sto eura depozita imamo 73 eura kredita. CBCG ne objavljuje tabelu ročne usklađenosti kredita i depozita na nivou sektora (takozvani gap likvidnosti). U uslovima kad je u sistemu 80 odsto depozita po viđenju, nije teško zaključiti da bi gap likvidnosti na nivou sistema bio izuzetno loš. Prostije kazano, vidjelo bi se da banke dugoročne kredite daju iz kratkoročnih izvora. Samo radi upoređenja, navodim da pokazatelj koji je kod nas 10 do 11 odsto u BiH iznosi oko 14 do 15”, kaže Drecun.
On ističe da su banke toliko likvidne da to koči investicionu aktivnost privrede.
“Podaci govore da banke drže gotov novac na istorijskom maksimumu. Oko 1,6 milijardi eura, ili 26 odsto sredstava banaka je u gotovini, a banke veoma slabo kreditiraju privredu. Danas imamo oko 19.000 blokiranih preduzeća, sa oko milijardu eura blokade. Mislim da Crna Gora mora da ima državnu banku, jer bi na taj način mogla bolje da utiče na ponudu i tražnju na bankarskom tržištu, naravno uz poštovanje pravila Centralne banke. Privatne banke nijesu dužne da vode makroekonomsku politiku države i po pravilu gledaju samo svoj poslovni interes” rekao je Drecun.
Kako je dodao, još jedan slikovit pokazatelj koji govori da je povjerenje u bankarski sektor na niskom nivou jeste i pokazatelj ročnosti depozita.
“Naime, u periodu januar 2013–jul 2017. godine učešće oročenih depozita stanovništva u ukupnim depozitima stanovništva bilo je između 71 i 50 odsto. Međutim, od sredine 2017. godine počinje pad učešća oročenih depozita. Danas učešće oročenih depozita stanovništva u ukupnim depozitima stanovništva iznosi svega 24 odsto, a depoziti po viđenju 76 odsto. Pretjerana likvidnost banaka dovodi do pada pasivnih kamatnih stopa, što uzrokuje da se depoziti drže po viđenju”, objašnjava Drecun.
Prema njegovom mišljenju, kada bi Crna Gora imala jasnu viziju, za pet godina mogla bi da bude na nivou Kipra, Grčke i Portugala, pa čak i nekih razvijenijih zemalja Evrope.
“Zašto ovo tvrdim? Mi još uvijek imamo resurse koji su netaknuti. Vidjeli smo da ne možemo da se oslonimo samo na turizam. Imamo neke najave jačanja digitalne ekonomije, jačanja proizvodnje. Vlada radi u politički nemogućim uslovima. Osnovni problem je kako stvoriti snošljivu političku stabilnosti i, rekao bih, zrelost. Čini mi se da nam nedostaje malo zrelosti u vođenju javnih politika. Ako bismo imali stabilnu vladu, trebalo bi valorizovati potencijale. Bjelopavlićka ravnica je netaknuta, Velika plaža u Ulcinju netaknuta, kao i Buljarica i Jaz, sinjajevinski katuni prazni, šuma se uništava na opasno destruktivan način. Luštica praktično tek započeta, sa još mnogo potencijala, Luka Bar zapuštena i slabo iskorišćena, Žabljak na pola potencijala, dolina Lima sa malo stabala šljiva i jabuka, državno vino u buradima, Tara i Morača ostale nevalorizovane makar jednom centralom, autoput valjda neupitan, ali s kašnjenjima. Sjever se prazni, jug se puni, a ogromni poljoprivredni potencijali sjevera ostadoše prazni. Ljekobilje je nekad bilo ponos Crne Gore, sa fabrikama u Risnu i Baru. To uopšte nijesu zanemarljivi potencijali za izvoz i hemijsku industriju, ako već mi nećemo da vršimo preradu. Zašto današnja Crna Gora nema makar milion grla sitne stoke, koliko je imala daleko manja Crna Gora kralja Nikole? U današnjim uslovima moglo bi preko dva miliona grla sitne stoke i najmanje milion grla krupne stoke. Eto, slikovito nabrojanog, samo jednog dijela potencijala. Jedno složno i zrelo društvo odavno bi ovo valorizovalo”, naglašava Drecun.
On smatra da je strateška greška da turizam (sunce, more i snijeg) bude motor naše ekonomije.
“Realni sektor na prvom mjestu, tj. energetika, hrana, infrastruktura, pa tek onda turizam kao posledica. Vlada treba da sačini jedan ovakav model ili strategiju razvoja, da dobije konsenzus i od opozicije i od vlasti, i da ovaj program bude jasna naznaka investitorima kuda ide Crna Gora. Hrana i energija su osnov i uslov nezavisnosti svake države. Ja tako vidim nezavisnost, a ne kao mahanje zastavama. Nama treba novac i znanje koje mora valorizovati naše potencijale. Idealno bi bilo da mi to možemo sami. Ali bojim se da ne možemo” zaključio je Drecun.
Neophodne strane investicije, moramo ići u korak sa svijetom
On smatra da su strane investicije neophodne našoj ekonomiji.
“Nedostaci su što je struktura stranih investicija vrlo neproduktivna i radi se uglavnom o ulaganju u nekretnine. Nama trebaju jaki brendovi, koji mijenjaju svijest radnika i koji uvode inovacije. Znanje stvara vrijednost, a ne goli rad. Sjutra će, umjesto tradicionalne radničke klase, raditi vještačka inteligencija i roboti. Svijet će imati dva ogromna problema. Prvi kako osigurati egzistenciju ljudima koji usled tehnološke revolucije ostanu bez posla, i drugi, ako se ispuni prvi uslov, jeste šta će ti ljudi da rade sa slobodnim vremenom. To su izazovi budućnosti ove planete, pa bi trebalo na vrijeme da se prilagodimo zahtjevima novoga vremena. Dakle, treba da pravimo ambijent da startapovi novih tehnologija dođu kod nas i da tako stvorimo uslove da Crna Gora bude izvoznik novih usluga digitalnog svijeta. Čovjek ima jednu potrebu koju mora da zadovolji bio rat ili mir, bila korona ili ne, a to je da se hrani”, ističe Drecun.
