Cijena goriva utiče na cijenu maloprodajnih robnih usluga, ali ne može biti nikome, pa ni crnogorskim oligarsima, vlasnicima maloprodajnih lanaca alibi da imaju najveće marže u Evropi što je notorna činjenica, rekao Ministar finansija Aleksandar Damjanović.
On je gostujući na televiziviji Vijesti, kazao da i kada smo imali smanjenje akciza na gorivo nismo imali adekvatan odgovor privrede i maloprodajnih lanaca, nisu smanjili cijene svojih proizvoda.
Crna Gora je, dodaje on, mala ekonomija, koja ima probleme sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom i lancima snabdijevanja.
“Enormne marže i profiti koji se vide u bilansima pokazuju da nikad veći nisu bili prihodi maloprodajnih lanaca koji drže 85 odsto u Crnoj Gori. Lidl svi očekujemo, jer tamo gdje Lidl dođe cijene budu manje 15 -30 odsto u startu”, zaključio je.
Ističe da je ministarstvo imali inicijativu u vidu zakona o solidarnom doprinosu, gdje su išli ka tome da oporezuju ekstra profit ostvaren na ovakvim enormnim maržama.
“Taj zakon je maltene doveo u vezu obaveze koje će morati da se plate od strane tih lanaca državi sa povećanjem njihovih marži. To je bio šou od napada i ćutanja medija. Sad neki pitaju šta ćete da uradite tim povodom? Ta inicijativa će biti ponovo aktivitrana. Možda će neka druga vlada imati neke druge mjere”, rekao je Damjanović.
EPCG već sjutra može da uplati novac Institutu
Obaveza Instituta Dr Simo Milošević će nakon potpisivanja protokola između Crne Gore i Srbije biti negdje oko 5,3 miliona eura, Crna Gora će to izmiriti i za taj novac zadužiti Institut, rekao je u Bojama jutra ministar finansija Aleksandar Damjanović.
“Protokol je definisan i tokom septembra ćemo ići prema potpisivanju sporazuma između Vlade Crne Gore i Vlade Srbije, da se to potpiše i onda utvrdi dinamika plaćanja. Kada se obaveza izmiri neće biti opasnosti od uvođenja stečaja. Ostaje dio koji nije nimalo lak, obaveze Instituta prema državi, zaposlenima, kreditorima. Nisu manje od 20 miliona eura, neće biti lako sanirati to stanje ali se mora naći održivo rješenje”, rekao je ministar.
Kazao je da je razmatran sporazum sa zdravstvenim fondom u Srbiji, gdje bi osiguranici iz Srbije dolazili u Institut na liječenje i oporavak.
“Takav aranžman je postojao 2005. godine”.
Apelovao je na Elektroprivredu Crne Gore (EPCG) da uplati novac direktno Institutu i rekao da nema potrebe da se tu uvlači i Ministarstvo finansija i Vladi kao garanti, jer oni to ne mogu da rade.
“To ljudi iz EPCG dobro znaju. Bilo je malo neprijatno i demagoški da se pravi neka pisanija u medijima i da se obmanjuju i zaposleni u Institutu da Vlada treba da garantuju. Dovoljno je da se izvrše obećanja EPCG i da se već sjutra upate tih 600.000 eura pozajmice Institutu”, rekao je Damjanović.
Na pitanje da li strahuju da će dok se dođe do rješenja Institut ostati bez zaposlenih, Damjanović kaže da “ovo što se radi zadnjih nekoliko mjeseci u odnosu na ono što se nije radilo prethodnih 20 godina nije sporo, nego je maksimalno brzo i na jedvite jade spašavamo Institut od propasti”.
Javne finansije na zavidnom nivou
Prihodi u budžetu od januara do avgusta iznosili su 1,68 milijardi eura, rekao je Damjanović, što je 32 odsto više nego prošle godine u istom periodu i skoro 300 miliona (21 odsto) više od plana.
“To su velika sredstva i pokazuje da su javne finansije na zavidnom nivou. Za taj iznos uvećanih budžetskih prihoda biće manje zaduženje koje smo planirali budžetom za tekuću godinu. Ovim trendovima konstantog rasta budžetskih prihoda izvan plana izmirujemo sve obaveze kako smo i obećali. Imamo rast i kod poreza na dodatu vrijednost, akciznih prihoda… Te trendove nastavljamo i u avgustu. Turistička sezona je i dalje u toku pa ćemo vidjeti bilans u septembru”, rekao je Damjanović.
Istakao je da Crna Gora od januara do septembra živi od onoga što je sama stvorila.
“Prihodi u državnoj kasi su na nivou 191 milion eura, to je jučerašnji podatak, sa 68 miliona eura zlata. To je izuzetno dobar rezultat. U odnosu na 31.12 2022. godine kada je procenat javnog duga u BDP-u bio 67,5 odsto sada je 58,19 odsto. Odavno nismo pali ispod 60 odsto. Na taj način smo poslali dobre poruke međunarodnoj finansijskoj javnosti”, kazao je ministar.
Dodaje da kada je riječ o otplati duga neće biti nikakvih problema da se sve obaveze servisiraju, a da ukoliko bude dodatnih zaduženja to će biti za stvaranje fiskalne rezerve za početak naredne godine.
Cijene goriva “nisu baš rekordne”
Kada je riječ o cijenama goriva i akcizama, Damjanović poručuje da je sada cijena dizela manja nego kad smo imali prvo smanjenje akciza.
“Kada uporedimo cijene maloprodajne goriva sa regionom, Kosovo i Albanija su iznad nas, Makedonija i Bosna i Hercgovina ispod, a Srbija i Slovenija su u istoj visini kao i mi”.
Damjanović je rekao da pažljivo prate dešavanja na tržištu nafte i naftnih derivata.
“Ukoliko bude većih poremećaja intervenisaćemo. Jeste činjenica da se više puta povećavala cijena goriva, ali je kod dizela u visini onoga kada smo je prvi put smjenjivali prošle godina. Nisu baš cijene rekordne”, tvrdi on.
(Vijesti)
