Oko 60 odsto Bugara snažno podržava članstvo svoje zemlje u Evropskoj uniji, ali su neuspjeh u približavanju standardu života u drugim članicama Unije, brojne krize u Evropi posljednjih desetak godina i nezadovoljstvo načinom kako Brisel vodi EU znatno uvećali njihov evroskepticizam.
Tako 12 odsto Bugara u potpunosti podržava način kako se rukovodi EU, 42 odsto to donekle podržava, a 39 odsto je vrlo razočarano, pokazalo je istraživanje koje je agencija Alfa Riserč sprovela na reprezentativnom uzorku od hiljadu odraslih stanovnika između 1. do 7. marta, u trenutku kada je bila neizvjesna i sudbina bugarske vlade.
Bugari najodlučnije podržavaju sve mjere EU koje im daju šansu da koriste benefite i garancije najbogatijih članica, ali ujedno najviše osuđuju politike koje se sprovode, ili kritikuju politike koje se sprovode ili moraju da se sprovode na nacionalnom nivou koje nameće Brisel, naveo je Alfa Riserč, a prenosi agencija BTA.
Učesnici ankete su, njih 84 odsto, kao najpozitivniju tekovinu Evrope ocijenili to što u slučaju da su im povrijeđena ljudska prava ili vladavina prava mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, piše BTA.
Slijedi, sa 81 odsto, zadovoljstvo slobodom kretanja radne snage u EU, odnosno mogućnošću da rade u drugim zemljama Unije, i sa stvaranjem zajedničkog bezbjednosnog sistema, sa 68 odsto.
Ulazak Bugarske u evrozonu i u zonu Šengena, sa 53 odsto i 51 odsto takođe privlači većinu Bugara, ali je kod ta dva pitanja ujedno i dosta velik otpor, sa po oko 30 odsto.
Razlika postoji u odnosu prema tri segmenta evropske politike.
Riječ je o Zelenoj tranziciji koju podržava 34 odsto, a protivi se 42 odsto, i koja je za jednog od četiri stanovnika Bugarske, kako piše BTA, i dalje nerazumljiv pojam.
Takođe, 38 odsto podržava evropsku politiku pomoći Ukrajini, a 45 odsto je protiv, kao što i politiku imigracije radnika iz nečlanica EU podržava 34 odsto, a 49 odsto joj se protivi.
Generalno, anketa je pokazala da su Bugari najneprijateljskije nastrojeni prema migracionoj politici EU, a posebno prema politici i dogovoru o solidarnom prihvatu izbjeglica u svim zemljama, koja uživa svega 19 odsto podrške, a trostruko više protivljenja.
Problem je, kako se navodi i poljoprivredna politika, povezana sa zelenom tranzicijom, zbog neizvjesnosti koju izaziva, i jačanje nadležnosti Evropske komisije, na račun nacionalnih vlada.
I iako Bugari lično vide prednosti koje im je donijelo članstvo u EU, nisu uvjereni da njihov glas može da utiče na to kako će Unija funkcionisati i u kakvoj žele da žive. Zato, kako navodi BTA, ne iznenađuje da je odziv birača na evropskim izborima najniži od bilo kojih drugih izbora u zemlji.
Ako se taj trend nastavi, broj birača na prestojećim izborima za Evropski parlament u Bugarskoj mogao bi da padne na manje od dva miliona. U anketi je svega jedna trećina ispitanih izrazila čvrstu volju da izađu na birališta. To se dogodilo do sada samo na izborima za Evropski parlament 2007. godine.
Ujedno, namjeru da izađu na evropske izbore najodlučnije su izrazili pobornici članstva u EU i tvrdokorni evroskeptici.
(Beta)
