Bivši prvi teniser svijeta Boris Beker u svom prvom intervjuu poslije sedam i po mjeseci provedenih u britanskom zatvoru, progovorio je o usamljenosti, strahovima i lekcijama koje je naučio.
Bekera je sud u Londonu proglasio krivim za niz finansijskih prekršaja, koji uključuju prikrivanje imovine kako bi izbjegao izmirenje dugova, zbog čega je proglasio bankrot 2017. godine.
On je u aprilu osuđen na dvije i po godine zatvora, ali je pušten na slobodu 15. decembra i zatim deportovan u Njemačku.
“Ali cijelo iskustvo takođe me je naučilo nečem važnom i dobrom. Neke stvari se događaju sa dobrim razlogom”, rekao je 55-godišnji šestostruki osvajač grend slem turnira za njemačku televiziju SAT 1.
Beker je ocijenio da u zatvoru čovjek postaje samo broj.
“Moj je bio A2923EV… Prvi put u životu osjetio sam glad, što znači da sam otišao u krevet gladan. Zatvor je bio dobar za moje zdravlje. Imali su alkohola, ali ja ga nisam pio”, rekao je Beker.
Bivši njemački teniser dodao je da se osjećao najusamljenije u svom životu kada je došao u zatvor. On je takođe rekao i da se plašio mogućih napada u zatvoru.
“Moja glavna briga bio je partner u ćeliji. Tvoj cimer iz ćelije te može napasti ili ti prijetiti. Naučio sam, samo nemoj da gledaš drugog zatvorenika na pogrešan način”, istakao je on.
Beker je rekao da je jednom imao svađu sa zatvorenikom koji mu je prijetio ubistvom.
“Pokušao je da krene na mene, rekao je šta bi mi sve uradio”, kazao je on i dodao kako su mu pomoć pružili ostali zatvorenici, dok su čuvari došli kasnije.
Bivši njemački igrač je istakao da ga je taj zatvorenik kasnije zamolio za oproštaj.
On je dodao da je nakon što je prešao u drugo krilo zatvora radio kao fitnes trener i držao časove matematike, engleskog i grčke filozofije.
Beker se u intervjuu zahvalio nekolicini zatvorenika na podršci, a govorio je o podršci koju je dobio od bivšeg osvajača Vimbldona Mihaela Štiha i trenera fudbalskog kluba Liverpul Jirgena Klopa.
On je ocijenio da mu je 231 dan u zatvoru pomogao da preispita svoj život i da se zbliži sa četvoro djece i partnerkom, koji su ga obilazili.
“Kada se vrata ćelije zatvore, onda više ne ostaje ništa”, rekao je Beker.
