SvJetski lideri će na samitu NATO-a koji danas počinje u Vilnjusu razgovarati o odbrani, odvraćanju i podršci Ukrajini. Kijev želi članstvo u Alijansi, ali, kako navode zvaničnici, prihvata činjenicu da se ne može pridružiti dok traje rat sa Rusijom. Šef NATO-a Jens Stoltenberg poručio je da je Ukrajina mnogo bliža NATO-u i da je vrijeme da se to odrazi u odlukama NATO-a. Švedska je takođe na ivici članstva, nakon što je Turska uklonila svoj prigovor.
Lideri zemalja članica NATO-a okupljaju se u Vilnjusu gde danas počinje dvodnevni samit. Glavna tema je zahtev Ukrajine o pridruživanju NATO-u.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kome će biti produžen mandat na čelu Alijanse, rekao je da će Ukrajina dobiti “pozitivnu i jaku poruku“ o svom putu ka članstvu.
Ipak, postoje podele među 31 članicom NATO-a, što znači da Ukrajini neće biti upućen direktan poziv za članstvo. Konkretno, članice NATO-a iz istočne Evrope podržavaju članstvo Kijeva, smatrajući da je to najbolji način da se Rusija odvrati od ponovnog napada.
Zemlje poput Sjedinjenih Država i Nemačke su opreznije – strahuju da bi takav potez mogao da uvuče NATO u direktan sukob sa Rusijom i potencijalno izazove globalni rat.
Međutim, Stoltenberg je najavio da će Kijev dobiti više vojne pomoći i da će mu biti olakšani uslovi za pidruživanje Alijansi. Nudi i novi format za saradnju, Savet NATO–Ukrajina.
Savet NATO–Ukrajina trebalo bi da održi svoju prvu sednicu u sredu. Ovaj savet nalikuje koordinacionoj platformi koju je NATO imao sa Rusijom od 2002. do aneksije Krima 2014. godine.
“Uveren sam da će to biti pozitivna i snažna poruka Ukrajini na njenom putu ka članstvu“, rekao je Stoltenberg pred početak samita.
I predsednik SAD Džo Bajden, koji je takođe u Vilnjusu, potvrdio je posvećenost SAD istočnom krilu NATO-a, nakon što se sastao sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom.
“Naše obećanje da ćemo biti s vama nije nas pokolebalo“, rekao je Bajden.
Na samitu bi takođe trebalo da bude odobren prvi sveobuhvatni plan NATO-a o odbrani od Rusije, prvi takvog tipa od kraja Hladnog rata.
Moskva je, inače, kritikovala dvodnevni samit. Agencija RIA Novosti je citirala visokog ruskog diplomatu sa sedištem u Beču, a koji je upozorio da će se Evropa prva suočiti sa “katastrofalnim posledicama“ ako rat u Ukrajini eskalira.
Dok su članice NATO-a saglasne da se Kijev ne može pridružiti tokom rata, nisu se složili oko toga koliko brzo bi se to moglo dogoditi nakon toga i pod kojim uslovima.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski će prisustvovati samitu i vršiti pritisak na NATO. On je na Tviteru naveo da ukrajinski vojnici čuvaju Evropu od “ruske agresije”.
I dok će Ukrajina morati da čeka na članstvo, Švedska je napravila krupan korak pošto je Turska podigla rampu na njenom putu, saopšteno je sinoć.
NATO, Sjevernoatlantska alijansa, formiran je 1949. godine sa ciljem, prije svega, da djeluje kao sredstvo odvraćanja od prijetnje sovjetske ekspanzije u Evropi posle Drugog svjetskog rata.
(RTS)
