Navode guvernera Centralne banke Crne Gore, Radoja Žugića, saopštene u dnevniku TV Gradska da „niti je bilo potrebno, niti se potpisivala Garancija (od 50 miliona eura za vraćanje kredita Abu Dabi Fonda), niti je neko ukrao“ uz mahanje Zakonom o IRF, Odbor direktora Investiciono-razvojnog fond Crne Gore okarakterisao je kao „u cjelosti manipulativne i neistinite, kako je to crnogorska javnost već navikla od Radoja Žugića“.
„Ovo je samo neuspio pokušaj Žugića da ukrije odgovornost za višestruke zloupotrebe u aferi Abu Dabi, kao i da neubjedljivo demantuje navode člana Odbora direktora IRF-a, Marka Ivanovića, iznijete u emisiji “Reflektor” TV Vijesti, emitovanoj u utorak 18.10.2022. na temu Žugićevog najdirektnijeg učešća u kreiranju i realizaciji projekta Abu Dabi. Žugićevo prihvatanje dolaska u emisiju, pa otkazivanje u posljednji momenat, govori najbolje o snazi njegovih argumenata“, navode iz IRF-a.
Iako je opštepoznato da je Zakon o IRFu na snazi od 2010. godine, iz IRF-a napominju da je Žugić sa tadašnje pozicije ministra finansija, kreirao Zakon o budžetu za 2015. godinu koji propisuje obavezu izdavanja državne garancije za projekat Abu Dabi Fonda (ADMAS), u visini do 50 miliona eura, te da je upravo na njegov predlog Radoja Žugića ova odredbe Zakona o budžetu izglasali su poslanici Skupštine Crne Gore i postao obavezujuća.
Iz IRF-a navode da dodatno o neistnini Žugićevih tvrdnji govori činjenica da je četiri mjeseca nakon što je ozvaničena međudržavna saradnja s Abu Dabi Fondom i potpisan međudržavni Ugovor o zajmu, Vlada Mila Đukanovića, s Radojem Žugićem kao ministrom finansija, usvojila Ugovor o poslovnoj saradnji između Ministarstva poljoprivrede i IRF-a u kojem se navodi da je „Fond (IRF) u obavezi da u svojstvu korisnika garancije, a po nalogu ministarstva, preduzme sve mjere i radnje na aktiviranju garancije, djelimično ili u potpunosti, za uredno izvršenje obaveza po osnovu Ugovora o zajmu prema Razvojnom fondu Abu Dabija“.
„Žugićevo stavljanje fokusa na pitanje nepostojanja državne garancije za Zajam Abu Dabi ide u prilog naporima ukrivanja njegove mnogo šire odgovornosti i još štetnijeg činjenja u cijeloj aferi Abu Dabi. Pritom imamo u vidu njegovu ulogu u aranžmanu otvaranja računa Ministarstva poljoprivrede u Prvoj Banci, na koji su uplaćena sredstva iz Abu Dabi Fonda za razvoj i posredstvom kojeg su vršene sve dosadašnje dolarske transakcije“, navode u saopštenju.
Oni su postavili pitianje koji je bio motiv Žugića da krši Zakon omogućivši da uplate iz Zajma Abu Dabi ne idu na račun državnog trezora, suprotno praksi za svako dosadašnje međudržavno zaduženje, kao i zašto je omogućio likvidnost i značajne prihode Prvoj banci po osnovu provizija i koliki su oni bili.
„Zašto je Centralna banka, sa Žugićem na čelu, dala saglasnost i pokriće za nezakonite transakcije u dolarima u domaćem platnom prometu za Abu Dabi kredite preko računa kod Prve banke? Posebno se bitnim nameće pitanje da li je CBCG ispitivala transakcije preko računa Prve banke i tokove novca iz aranžmana Abu Dabi, kojim je nanešena velika šteta međunarodnoj reputaciji Crne Gore, uz ozbiljan rizik da uslijedi velika šteta po državni budžet, čiji će teret u krajnjem snositi crnogorski građani“, navodi odbor direktora IRF-a.
Oni očekujemo da sva prethodna pitanja budu predmet pažnje u postupku koji je u toku pred nadležnim tužilaštvom, te navode da je CBCG u postupku redovnih kontrola Prve banke morala biti upoznata i da je morala sankcionisati pomenute radnje.
„Za sve gore navedeno nema pozvanije, niti odgovornije osobe od Radoja Žugića, jer je u vrijeme pripreme i potpisivanja aranžmana s Abu Dabijem, te otvaranja računa u Prvoj banci bio ministar finansija (2013-2016), a u periodu kada je trebalo kontrolisati i zatvoriti oči pred nezakonitostima, te dati pokriće za njihov nesmetan nastavak – isto radio sa pozicije guvernera CBCG (od 2016. godine do 15. oktobra ove godine)“, napominju iz IRF-a i apeluju da nadležno tužilaštvo istraži odgovornost Žugića.
