Profesor međunarodnih odnosa i nacionalne bezbednosti Vojo Laković saopštio je da je Crna Gora pred istorijskim ispitom, ocenjujući da bez otvaranja tajnih dosijea, rasvetljavanja najvećih afera i suočavanja sa nasleđem prošlosti nema istinske demokratije niti puta ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Laković je, u saopštenju za javnost, naveo da je gostovanje Ane Presukić u emisiji na A Plus televiziji predstavljalo „čin izuzetne građanske hrabrosti“ koji, kako smatra, ne sme ostati bez institucionalnog odgovora.
Prema njegovim rečima, Presukić je „u potpunosti i do kraja ogolila nakaradni sistem koji je Crnom Gorom vladao punih 30 godina“, ali je, kako dodaje, ukazala i na devijacije aktuelnog sistema.
„Njena iznesena istina obavezuje čitavo društvo, a naročito nosioce najviših državnih funkcija“, poručio je Laković.
On se u saopštenju direktno obratio predsedniku Skupštine Crne Gore, navodeći da se pred njim nalazi „istorijska šansa“ da ostavi trajan trag u istoriji države.
Laković smatra da je vreme da se konačno reše pitanja koja decenijama opterećuju Crnu Goru, među kojima je rasvetljavanje ubistva Duška Jovanovića, potpuno razotkrivanje delovanja takozvanih „crnih trojki“, kao i istraga svih višedecenijskih nepočinstava, pohara i afera.
Istakao je da se ti problemi moraju rešavati sistemski, od suočavanja sa nasleđem Golog otoka do potpunog otvaranja tajnih dosijea.
Istovremeno, upozorio je na, kako je naveo, ozbiljne rizike od ishitrenih ustavnih promena.
„Postoji realna opasnost da kroz takve izmene, pod plaštom reformi, nenamerno stvorimo neku vrstu otuđene ‘četvrte grane vlasti’“, upozorio je Laković.
Dodao je da formiranje novih tela ili predimenzioniranje postojećih institucija, ukoliko ostanu van jasne demokratske kontrole i sistema provera i ravnoteža, može dovesti do ozbiljnog deficita odgovornosti prema građanima i državi.
„Institucionalna reforma ne sme poroditi moćne centre odlučivanja koji će biti iznad ustavnog poretka i van domašaja i kontrole zakona“, poručio je.
Laković smatra da, ukoliko bude potrebno radi donošenja ključnih istorijskih odluka i definisanja pravca ustavnih reformi, država ne bi trebalo da isključi mogućnost raspisivanja svenarodnog referenduma.
On je zaključio da iskustva država članica Evropske unije pokazuju da bez potpunog otvaranja arhiva prošlosti i demontaže bivših bezbednosnih aparata nema istinske demokratije.
„Samo na ovaj način, rešavanjem teških tereta iz prošlosti, ali i očuvanjem stabilnosti i kontrole ustavnog poretka, Crna Gora može rasterećeno, čista obraza i stabilna da zakorači u punopravno članstvo Evropske unije“, zaključio je Laković.
